Od teenage nakaze do „Chanel“ devojke

Ona je „previše debela“ za Milano. Previše drugačija da bi bila samo još jedna plavuša sa blistavo belim osmehom. Smelo posebna, idealna za avangardu, kritikovana, hvaljena. Sa jedne strane ona je lice budućnosti, a sa druge – obična devojka.

Tipično jutro u životu jedne tinejdžerke: sat pokazuje 7.25 i ona se budi zajedno sa bubuljicom. Ono što je kod ovog „tipičnog jutra“ netipično jeste to što Karen Elson nema vremena da proklinje svoju nesrećnu sudbinu; pa ona čak i nema bočicu losiona protiv bubuljica iz susedne radnje. Kroz pet minuta, trebalo bi da bude u muzeju Rodin i da započne tročasovni proces koji će je transformisati iz bubuljičave tinejdžerke u glamuroznu „Chanel“ devojku.

Karen, 18-godišnjakinja iz Manchester-a, je otkrivena pre šest meseci zahvaljujući fotografu Stephen-u Meisel-u, koji joj je obrijao obrve i ofarbao kosu u boju šargarepe. Potom je zapala za oko i poznatom dizajneru Karl-u Lagerfeld-u. Sada njene fotografije krase zidove „Chanel“ ateljea, a karijera jednog od važnijih lica u svetu mode je upravo počela.

Označena kao „le freak“, potpisala je ugovor sa modnom agencijom Ford Models u Njujorku i Parizu, pojavila se dva puta na naslovnoj strani italijanskog izdanja magazina Vogue, fotografisala se za „Versace“ i uradila „Chanel“ kampanju.

Dok ulazi u muzej Rodin da bi se spremila za predstojeći šou, nosi jeftinu suknju i sestrin džemper, a na bose noge obukla je samo „Scholl“ sandale. „Smeta mi što me zovu nakaza, ali mislim da je to smešno“, kaže. „Pretpostavljam da moraju da misle nešto.“

Iako je već veoma tražena, Karen još uvek nema limuzine sa šoferima koje su uobičajena pojava u životu jedne Naomi ili možda Kate. Do sada, nema čak ni mobilni telefon, niti predstavnika za odnose sa javnošću, a njena majka se brine o finansijama.

Zajedno sa kosom koja je puna lepka i veštačkih umetaka, Karen odlazi u bar da doručkuje. Kroasan brzo nestaje između njenih sasvim-malo-rastavljenih zuba, praćen čašom soka od narandže.

„Hej! I modeli jedu“, šali se. „Juče sam pojela picu i sladoled od čokolade. Ponekad se osećam loše; znate, stomak ne može da podnese sva putovanja. Ali sam zdrava u dovoljnoj meri. Jedem šta god poželim i volim votku i narandže – volim sve što ide uz votku.“

Za razliku od mnogih modela, ona ne puši. „Možda zapalim jednu kada sam nervozna ili mi je dosadno, počela sam da pušim sa 14 i onda sam prestala.“

Dok make-up artist, Heidi Morawetz, radi na njenom licu, lepota koju Karen ima, počinje lagano da izlazi na površinu. Njena koža, savršena sem one male bubuljice, dobija porcelanski odsjaj, a oči, oivičene crnom senkom, svetlucaju kao drago kamenje.

Dnevnice od 3.000 funti su sasvim solidna cifra za devojku koja je odrasla u tipičnoj „kući sa tri kreveta“, ali Karen ne gubi glavu kada je novac u pitanju. „Uložiću svoj novac u nešto, potrošiću ga mudro, ali ću se i zabaviti u isto vreme; raditi i biti srećan – to je poenta. Imam sedam [slobodnih] nedelja u toku praznika. Ići ću kući i negde gde je zaista sunčano, Bali na primer, i planiraću svašta. Želim da učim više. Ne mogu ovako stalno da živim. Nemam čak ni dečka. Nemam vremena da se vežem.“

Šminka je gotova, ona okreće lice prema jutarnjem suncu, i iznenada, shvatate ono o čemu svi pričaju – ona jeste prelepa.

Šta bi sada radila da je u Manchester-u? Karen koluta očima. „Verovatno bih još uvek bila u krevetu.“

Dok se sprema da izađe na scenu, Erin joj kaže da izgleda sjajno. „Merci, lutkice“, kaže Karen. „Vidite, moj francuski sasvim fino napreduje.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.