Bračni posmatrač

Dakle, zbog čega se toliko "olešimo" od alkohola na venčanjima svojih najboljih prijatelja? Ili zbog čega se u tim prilikama ponašamo neuobičajeno raspojasano? Čini se da nema nekih naročitih odgovora na ova pitanja. Nema nekih originalnih objašnjenja, osim što bi kao jedan od odgovora, dat onako u šali, uz salvu smeha i glasnog odobravanja prisutnih, mogao da bude taj da to zapravo radimo kako ne bismo hladne glave gledali njegovu propast, odnosno, da na taj način delimo tugu s njim. Ukoliko ovakav odgovor dobijete od svojih prijatelja, jasno će vam se potvrditi nakaradnost vitalnosti svih stereotipa povezanih sa životom u braku.
Brak se i dalje mnogo više posmatra kao oproštaj od dojučerašnjeg načina života, a manje kao ulazak u nešto bolje i lepše. A osećaj, naravno, treba da bude sasvim drugačiji. Na kraju krajeva, brak može da se posmatra i kao kruna jedne duge i lepe veze. Ono što biste kao najbolji mladoženjin prijatelj mogli da se zapitate jeste sledeće: da li ćete, recimo, za deset dana moći da ga pozovete, kao ranije, usred noći, jer vam se baš tada ne spava i treba vam duga, neobavezna, često sasvim besmislena priča? Kada matičar bude završio svoj dugi govor na venčanju kojem prisustvujete, odgovor na to pitanje i zvanično će postati vrlo neizvestan. Vaš najbolji prijatelj postaće oženjen čovek.
Da li je sklapanje braka samo nepotrebno potpisivanje papira, koje kao takvo isključivo podrazumeva teret i zakonske obaveze, ili zaista ima lepote u ozvaničavanju onoga što osećamo? Koliko je krupna promena koja se dešava? Krupna jeste, ali ako je prijateljstvo pravo, ona ne mora da bude drastična. Taj naivni, instinktivni strah od toga da ćemo nekog bliskog izgubiti ukoliko on doživi neko veliko ispunjenje samo je prva reakcija, koja je zapravo izraz privrženosti, a ne manifestacija egoizma i ljubomore.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.