Koktel (1)

Reč koktel u prevodu znači petlov rep. Smatra se da čitava priča o popularnim mešanim pićima stiže iz Amerike, iz nekih davnih vremena kada su više od svega bile popularne borbe petlova. Vlasnik pobedničkog pevca imao je pravo da pobeđenome iščupa rep i da svoj trijumf zalije nekim neobičnim i po svemu posebnim pićem. Koktele su u Evropu doneli povratnici iz Amerike sredinom 19. veka. Prva mešana pića koja su se služila u londonskim hotelima bila su namenjena visokom društvu, dok je običan svet u pabovima i dalje ispijao viski i pivo. Popularnost koktela brzo se proširila i po ostalim zemljama Evrope.

Ipak, može se reći da je zlatno doba koktela nastupilo dvadesetih godina prošlog veka uvođenjem prohibicije u Americi. Zabrana točenja alkohola stvorila je oko barmena oreol misterije, moći i elegancije. Pošto je količina alkohola bila ograničena, a i da bi krajnji proizvod izgledao što bezazlenije, pića su mešana bez mnogo predrasuda. U to vreme kreirani su neki od najpopularnijih koktela današnjice kao što je džin-tonik.

Bez obzira na svu mistifikaciju, nije pogrešno reći da spravljanje koktela ne zahteva neko ekstra umeće i opremu; sve to, naravno, ako govorimo o „kućnoj radinosti“, a ne o nastupima profesionalaca iza šanka. Potrebni su vam šejker, poznatiji kao posuda za mućkanje, nekoliko boca alkoholnih pića, odgovarajuće čaše i ukrasi. Važna je i čašica za odmeravanje.

Osnovu ogromne većine koktela čini jedno od ova četiri pića: džin, votka, viski ili rum, a onda dolazi takozvano sekundarno alkoholno piće, koje svakom koktelu daje poseban ukus, i neki bezalkoholni napitak ili liker za bojenje i konačno formiranje ukusa. Važno je pogoditi proporcije u kojima dodajete sastojke, jer njihov precizan odnos daje pravi ukus.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.