Kontrolisan apetit

Kada ste mladi – recimo, u dvadesetim – lako je misliti da nije bitno koliko se ugojite, jer ćete gladovati i vežbati, i tako doći do željene linije. Loša vest je ta da se dobijanje na težini uvek samo od sebe pojačava. Kako se težina povećava, metabolizam se prilagođava novom obliku. Broj kalorija može da se smanji, ali ne i osećaj gladi. Koje je rešenje? Živimo u eri prolaznih dijeta, a jedino što ostaje konstantno jeste to da nije bitno šta jedemo – već koliko jedemo. Brojanje kalorija frustrira, pa valja pronaći neki realniji pristup kontrolisanju apetita.
Održavanje zdrave težine čitavog života više je od održavanja dobrog izgleda – očuvaće vam se i zdravlje. Obim struka često može da bude indikator za šećernu bolest, srčane napade i skoro sva druga oboljenja koja mogu da nas ubiju očas posla. Šta je onda rešenje? Treba li da uskratimo sebi sva zadovoljstva? Da se u potpunosti rešimo hedonizma? Svakako da ne treba. Dozvoljeno je povremeno zgrešiti, popustiti, i povremeno sebi dopustiti, recimo, burek. Ali, to ne treba da nas skrene s puta. Važno je da se stekne svest o tome kako izgleda i kolika je zapravo veličina naše porcije. Odgovor zavisi od naše starosti, visine, težine, nivoa aktivnosti, a rezultati – u nivou energije koju imamo – mogu da se primete u relativno kratkom roku.
Stavove prema vrsti i količini hrane koju unosimo u organizam s vremena na vreme treba menjati. Ono što se ne sme izgubiti jeste svest o tome šta se u organizam unosi. Tako ćemo više uživati u hrani. Hrana koju jedemo ne mora da nas čini gojaznim. Masline za grickanje preko dana, ovsene pahuljice za doručak šampiona, maslinovo ulje za salatu i šnicla ne veća od ljudskog dlana za ručak ili večeru. Za desert što manje onoga što u sebi ima puno masti ili šećera – i rešen problem.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.