Danas se medijskim manipulacijama kod ljudi izazivaju niske strasti, a one nas trijumfalno uvlače u mrežu neprestanih sukoba. Ljudi su u stalnim konfliktima, sami sa sobom, s partnerima, danas se laže da se voli. Tako to biva kada prljave strasti nadvladaju plemenite emocije. I to bi trebalo da bude ono što nam najteže pada. Ako pored sebe imamo pogrešnu osobu, tu nešto nije u redu… Možda problem i nije u toj osobi, jer možda smo mi ti koji su pogrešni, jer se nismo istinski prilagodili s ciljem da se suštinski spoznamo.
Svaki organizam traži ljubav dok živi. Traži da mu se hrani duša. A kada pored sebe imate osobu koju volite, imate i čistu ljubav. Ako stalno žurimo, rizikujemo da nigde i nikome ne pripadamo. Svaka žurba nije ništa drugo nego hod prema kraju, prema konačnosti. Zato bi bilo dobro hodati što sporije – duže ćemo živeti. Isto je i s emocijama. Ne postoji brza ljubav, svaka ima svoj proces stvaranja, s tim što treba imati na umu da ljubav za jednu noć nije brza ljubav. To je nešto drugo, ona ima svoju mikropriču i s prvim daškom svetlosti odlazi kao da je nije ni bilo. Pošto je mali broj žena koje bi se mogle složiti s ovom tvrdnjom, postavlja se pitanje da li je to znak njihove prevage nad muškarcem?
Ako se u obzir uzme istrajnost, onda to svakako jeste slučaj. Muškarci mogu da budu spremni, da imaju sve fizičke i mentalne odbrambene mehanizme, ali kada žena reši da napadne, uvek će pronaći nešto što muškarci jednostavno ne mogu da predvide. To je prostor u kojem je jači pol uvek osuđen na poraz. Ženska potreba da iz takvih pohoda izađe kao prva, kao pobednica, kao najlepša i kao najzgodnija jeste nešto čemu se nijedan muškarac nikada ne može odupreti. Da li se to čini samo zbog toga da bi se tako dokazala i pokazala prevlast u odnosu na ostale žene nešto je što samo žene znaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com