U trendu

Mongolija (1)

D. V.

Mongolija (Mongol Šuudan) se nalazi između Rusije i Kine, dve zemlje kojima je tokom svoje duge istorije ili vladala ili im bila potčinjena. Ova velika azijska zemlja (skoro tri puta veća od Francuske) ima samo nešto više od dva i po miliona stanovnika. Prva asocijacija na Mongoliju svakako je Džingis-kan. On je širom Azije i Evrope proneo ime Mongola, koji se zbog njegovih ratničkih pohoda i surovog osvajanja teritorija u istoriji ljudske civilizacije najčešće spominju s veoma negativnim konotacijama. Za vreme Džingis-kana, kao i njegovih naslednika, Ogdaj-kana i Kublaj-kana, ova zemlja je zauzimala najveću teritoriju – prostirala se od Koreje pa sve do Mađarske.
Pored burne i bogate istorije, Mongolija će putnika opčiniti svojom prirodom i tradicijom. Mongolija je poznata kao „zemlja plavog neba“, pre svega zbog predivne boje koja karakteriše nebo iznad jednoličnog pejzaža. Specifična je i po tome što je jedna od zemalja koje se nalaze na najvećoj nadmorskoj visini, a veći deo površine ove zemlje zauzima pustinja Gobi, koja, mada je prilično pusta i suva, ima dovoljno trave da nahrani ovce, koze i kamile. Ostali deo površine ove zaista prostrane zemlje prekriva trava, koje ima više nego dovoljno da po njoj slobodno trče čuveni taki konji, isti oni koji su Džingis-kana i njegovu armiju vodili u mnoge pobede.
Mongoli (Halha Mongoli) deo su velike porodice mongolskih naroda, kojoj još pripadaju Burjati (žive u Rusiji), kao i Kalmici, koji su, što je zanimljivo, jedini budistički narod Evrope. Do dvadesetih godina prošlog veka Mongoli su pisali svojim tradicionalnim mongolskim pismom, koje je izvedeno od kineskih i tibetanskih pisama, a posle revolucije su prešli na ćirilicu. Ova promena zvaničnog pisma pod uticajem revolucionarne vlasti dovela je do toga da je procenat pismenih sa pet odsto porastao na ogromnih 95 %. Nakon promena koje su usledile devedesetih godina prošlog veka, kada je došlo do sloma socijalističkog sistema, kao i u većini država s ovim uređenjem desno orijentisana vlada ponovo je pokušala da uvede tradicionalno pismo kao zvanično, koje se dotad koristilo samo u verske svrhe, ali se zbog komplikovanosti od toga veoma brzo odustalo. Danas ćirilicu znaju svi Mongoli, a tradicionalno pismo, koje je takođe zvanično, poznaje samo nešto više od 20 % populacije. Još jedna zanimljivost vezana je za ovaj narod. Mongoli su narod koji nema prezime. Svi imaju veoma duga i komplikovana imena, koja često dovode do zabune jer su najčešće identična. Zbog toga su vlasti odlučile da svako dobije prezime tako što će ga izabrati sam.
Ovaj narod poznat je po još jednoj specifičnosti. Mongoli su oduvek živeli kao nomadi, pa se i danas čak i u gradu mogu videti pokretni šatori-jurte, koje Mongoli zovu urge. Lamaističko-budistička religija prisutna je u svim vidovima duhovnog i kulturnog života ovog naroda: u muzici, slikarstvu i književnosti, potvrđujući duboku i jaku vezu Mongolije i Tibeta. Mongolska kuhinja sastoji se od dosta mesa (konjsko meso je takođe veoma zastupljeno) i pirinča. Riblji specijaliteti su takođe vredni probe, jer dosta stanovništva živi i od ribarstva, pa je i riba česta na meniju. Što se tiče obroka, opet jedan kuriozitet, glavno jelo je – doručak. Kao napitak obavezan je čaj, i to slani süütei čaj. Od pića je najzastupljenija votka (arhi), a odbijanje da se ona pije smatra se slabošću muškarca. Iako se najčešće pije, votka nije nacionalno piće. Nacionalno piće je u stvari fermentisano konjsko mleko koje sadrži 3 % alkohola, mada ga mnogi u „kućnoj radinosti“ prave i sa 12 % alkohola.
Do Mongolije je najlakše stići avionom, do prestonice Ulan Batora, ali možete doći i Transmongolskom železnicom, iz Pekinga ili Moskve. Transmongolska železnica je u stvari krak čuvene Transsibirske železnice. Takođe, ovde možete stići još i autobusom ili džipom iz Kine ili Rusije. Takav način dolaska u zemlju, pogotovo ako se ide automobilom, često može da vam zakomplikuje život, jer vam se može desiti da ilegalno uđete u zemlju. To je moguće zato što je stepa ogromna, a ne postoje svuda oznake za državnu granicu, pa možete, i to ne svojom voljom, da ilegalno uđete u Mongoliju, što je kažnjivo. Preporuka je da ovde stignete vozom. Najbolje je u zemlju ući na graničnim prelazima Zamyn Uud, koji se nalazi na jugu zemlje, ili prelazu Sühbaatar, koji je na severu. Za vizu vam je potrebno oko 45 dolara, a ako putujete avionom, možete je dobiti i na aerodromu. Za to vam je potrebno garantno pismo ili da putujete preko turističke agencije, što je svakako bolja opcija, barem što se tiče papira i ulaska u zemlju. Takođe, potrebno je napomenuti, putnik mora u roku od deset dana da se prijavi policiji. Turistička sezona u ovoj zemlji traje od maja do početka oktobra, a najprijatniji klimatski uslovi su u julu, mada glavni grad ove zanimljive zemlje možete posetiti bilo kada, naravno, pod uslovom da vam ne smeta hladnoća.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.