Sveti Bajkal (foto, video)
Bajkalsko jezero, koje sadrži petinu svih svetskih rezervi slatke vode, svojom veličinom i prirodnim osobenostima predstavlja ne samo prirodni fenomen Rusije već zauzima značajno mesto i na svetskoj mapi prirodnih lepota. Ovaj rezervoar slatke vode nastao je, prema tumačenjima geologa, tako što se više malih jezera i rečnih tokova postepeno povezalo u jednu celinu – to je dovelo do formiranja vodene mase ovih razmera. Po njihovim pretpostavkama, zbog klimatskih i geoloških promena, moguće je da se ova vodena masa u budućnosti spoji s Arktičkim okeanom i tako potopi čitav Sibir.
Ovo jezero snabdeva se vodom iz preko 500 različitih većih ili manjih vodenih tokova, a iz njega izlazi samo jedna reka – Angara, na čijim obalama je nikao glavni grad Sibira – Irkutsk.
Pored toga, Bajkalsko jezero je i najdublje na svetu, s najvećom izmerenom dubinom od 1.637 metara i prosečnom dubinom od 730 metara. Još jedna od neobičnosti Bajkalskog jezera je i velika prozirnost njegove vode, skoro do 40 metara u dubinu, što je pre karakteristika morskih, a ne jezerskih voda. Voda ovog jezera sadrži neznatne količine soli i drugih minerala, što je čini gotovo apsolutno čistom; to je moguće zbog specifičnih mikroorganizama koji žive u vodi i imaju osobinu da uništavaju, to jest hemijski razlažu, sav organski otpad.
Klima i temperatura jezera umnogome se razlikuju od okolnih predela i odudaraju od onoga po čemu je ovaj prostor (Sibir) poznat. Jezero i njegova okolina imaju znatno toplije zime, hladnija leta i dosta sunčanih dana, što pogoduje i zimskom i letnjem turizmu. Zimi se jezero u potpunosti zaledi, ali mnogo kasnije od okolnih predela, a led se na njemu otapa takođe znatno kasnije.
Ovde nije kraj svim „čudima“ koja se kriju u vodama ovog jezera i okolnim šumama. Jedna od mnogih specifičnosti Bajkalskog jezera je i njegov životinjski i biljni svet, gde se sreću mnoge endemske vrste. Jezero je okruženo sibirskom tajgom, koja se prostire do samih njegovih obala, a šume su prepune ariša, sibirskog kedra, pomešanog s bezbrojnim brezama. Vode jezera prepune su najrazličitijih vrsta ribe, od kojih je svakako kao najukusnija poznata vrsta omulj (slična šaranu), čijih pet podvrsta živi u vodama jezera. U samom jezeru žive dve endemske životinjske vrste; prva je golomjanka – ribica čije je telo potpuno prozirno, a druga je i najveća atrakcija jezera – slatkovodna foka ili nerpa, kako ih zove lokalni živalj.
Ova vrsta foke odlikuje se divnim belim krzom, hrani se isključivo golomjankama, a u odnosu na morske foke manjeg je rasta. Zbog preteranog lova u prošlosti ove foke su danas zaštićene i veoma ih je teško videti u vodama jezera, jer žive na usamljenim mestima, daleko od vodenih puteva brodova i ribara. Od kopnenih životinja koje nastanjuju prioblje jezera ovde se mogu videti različite vrste orla i sokola, zatim ždralovi, čaplje, kormorani i guske. Okolne šume i pojas tundre koji okružuje jezero naseljavaju losovi, severni jeleni, sibirske košute, medvedi, lisice, vidre i druge životinje.
Administrativni centar i kulturno sedište Sibira je grad Irkutsk, smešten na obalama reke Angare, jedinog vodenog toka koji izvire iz Bajkalskog jezera. Ovaj grad i njegov postanak povezani su s ruskom kolonizacijom ovog dela Sibira i istraživačkim ekspedicijama na jezeru. Prvo naselje na obalama reke Angare podigao je Kurbat Ivanov, koji je 1643. predvodio prvu ekspediciju na Bajkal i čiji se spomenik nalazi u centru grada.
Prvobitna naseobina bila je od drveta, a mnogi od tih objekata mogu se i danas videti u Etnografskom muzeju Irkutska, koji se nalazi na otvorenom prostoru u mestu Taljinci i zauzima 52 hektara. Od sačuvanih građevina prvobitne naseobine najznačajnije su ulazna kapija u tvrđavu i drvena crkva, bogato ukrašena duborezom. Nagli razvoj ovaj grad doživljava u drugoj polovini 18. veka, s prilivom ruskih seljaka koji naseljavaju ovaj deo Sibira i sam Bajkal.
Sam grad danas, gledano arhitektonski, predstavlja klasičan primer socrealističkog viđenja gradnje – ružni stambeni blokovi, oronule fasade i neuređene ulice. Draž mu daje kulturni i intelektualni život, koji ovde prosto buja. U gradu postoji preko 20 pozorišnih i koncertnih sala, tu su pre svega opera, nacionalni teatar, dve filharmonije, baletska kuća i ono što treba posebno istaći – slikarska galerija „Sukačov“, koja je po veličini i važnosti kolekcije treća, odmah iz Ermitaža i Tretjakovske galerije. Naravno, grad ima i veliki univerzitet, na kome se školuju stručnjaci različitih profila i koji je akademski centar Sibira.
Koristan link
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.