Kopenhagen: nasmejani ljudi na severu Evrope (1)

Stereotipi koje smo, svesno ili nesvesno, stvorili o Skandinaviji kao o delu Evrope koji je hladan i nepristupačan, sa stanovnicima koji su slični takvoj klimi i geografiji, vrlo je lako razbiti ako samo nakratko otputujute u najjužniju skandinavsku državu, Dansku. Kao izrazito ravničarska zemlja (najviši vrh Danske visok je samo nekih 200 metara), Danska može sebi da dozvoli "luksuz razuđenosti" u urbanističkom smislu. To se najbolje vidi tokom vožnje širokim putevima kroz celu Dansku i po razuđenosti glavnog grada, Kopenhagena, ali i drugih, manjih gradova. Rezultat toga je udobnost života, u kojem Danci na sebi svojstven, prilično skroman način, svakodnevno uživaju.
Kopenhagen (København), danska prestonica, već u prvom kontaktu s gostima budi pozitivne tonove. Vazušna luka Kastrup obiluje brojnim drvenim elementima koji odaju utisak tople dobrodošlice, a grad oduševljava nepretencioznošću i jednostavnošću arhitekture, iako se radi o kraljevskom gradu. Kraljevska rezidencija, koju čine četiri zgrade osmišljene kao svojevrstan prsten, ne ističe se grandioznošću, kao što je to slučaj u drugim kraljevskim gradovima, a uopšte nije neobično da vidite i nekog od članova kraljevske porodice kako opušteno šeta gradom. Članovi kraljevske porodice aktivno učestuju u životu države, pa se, primera radi, kraljica Margareta bavi prevođenjem i dečjim pozorištem.
Čini se da jednostavna, vrlo lepa i "čista" arhitektura grada, bilo da se radi o starom ili o novom delu, na neki način opisuje karakter Danaca, koji su vrlo dobri domaćini. Svi tečno govore engleski jezik, vrlo su ljubazni i otvoreni, ali nametljivi. U šetnji glavnom ulicom Kopenhagena, Strřget, koja je ujedno i glavna šoping ulica, sa svim "važnim" prodavnicama, primetna je opuštenost i mlađih i starijih Danaca. Neformalno i jednostavno su obučeni, žene minimalno doterane, nigde nema one užubanosti i guže na koju smo ovde navikli. Bicikl je najpopularnije prevozno sredstvo, a često se na dva točka mogu videti i poslovni ljudi koji žure na sastanak.
Danci imaju običaj da se okupljaju i nalaze s prijateljima u centru grada, uglavnom vikendom, opušteno sede na terasama kafića (koje su skoro cele godine otvorene, jer je pušenje na javnim mestima zabranjeno) i ispijaju kafu u zaista velikim količinama. Glavnom gradskom ulicom dolazi se do male luke Nihavn (Nyhavn), koja je najčešći motiv na fotografijama Kopenhagena. Zgrade obojene veselim bojama, crvenom, žutom i plavom, uokviruju luku u kojoj se danas sidre turistički brodovi koji voze kružne ture do novih delova grada. Nihavn (u prevodu "nova luka"), to jest tamošnje dve, bile su u svoje vreme i dom jednog od najpoznatijih Danaca uopšte, Hansa Kristijana Andersena. Rođen u gradiću Odense, na ostrvu Fynu (Fynu) u južnoj Danskoj, Hans Kristijan je kao dečak stigao u Kopenhagen i veći deo života proveo u njemu.
Korisni linkovi

• Kopenhagen – vodič kroz grad
• Posetite Kopenhagen
• Palata Christiansborg
• Nacionalni muzej Danske
• Palata Amalienborg

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.