Ako igrate ove video-igre, bićete srećni (video)

Podaci do kojih su došli istraživači sa Univerziteta Oksford pokazali su da su oni koji tokom dužeg vremenskog perioda igraju određene video-igre srećniji od onih koji to ne čine.

Igranje video-igara može biti dobro po mentalno zdravlje igrača, zaključili su istraživači sa Univerziteta Oksford pošto su prvi put sproveli opsežno istraživanje sa stvarnim podacima o ovom vidu uobičajene zabave, piše Gardijan.

Studija koja se bavila igračima „Nintendove“ popularne igre za kojom je ovog proleća vladala prava pomama, „Animal Crossing“, kao i omiljene igre „Electronics Artsa“ sa mnogo pucanja „Plants vs. Zombies: Battle for Neighborville“, otkrila je da su ljudi koji su više igrali ove igre saopštavali da su „zadovoljniji i srećniji“, što dovodi u sumnju dosadašnje tvrdnje da igranje video-igara loše utiče na mentalno zdravlje.

Istraživanje u realnom vremenu

Ključna novina u ovom istraživanju je bila činjenica da su prvi put korišćeni stvarni podaci o vremenu igranja. S obzirom na to da su igrači ovih video-igara povezani preko interneta, tim sa Univerziteta Oksford je uspeo da poveže psihološke upitnike u realnom vremenu provedenom u igranju.

Prethodna istraživanja su koristila podatke o vremenu igranja koje su prijavljivali sami ispitanici, što je, kako je dokazano, bilo daleko od istine.

„Nastojali smo da shvatimo da li su podaci koje prikupljaju kompanije za proizvodnju video-igara korisne za naučnike i istraživanje zdravstvene politike“, naglašava profesor Endrju Przibilski, vodeći istraživač ovog projekta.

Profesor Przibilski dodaje da su bili zatečeni saznanjem koliko su kompanije za proizvodnju video-igara imale precizne podatke o svojim igračima, ali i koliko su sve prethodne studije koristile malo pravih podataka o potencijalnoj šteti ili koristi od ove vrste aktivnosti.

Studija, kako kaže autor, „pokazuje da ako četiri sata dnevno igrate ‘Animal Crossing’, bićete mnogo srećnije ljudsko biće, ali to je zanimljivo samo zato što su sva druga istraživanja pre ovoga urađena tako loše“.

Istraživači žele da naglase kako ovi rezultati ne daju „kart-blanš“ da se igraju video-igre. „Uveren sam da ćemo, ako se istraživanje nastavi, dokučiti koji su to elementi u ovim igrama koji se mogu okarakterisati kao štetni“, dodaje Przibilski, „a mi ćemo sakupiti podatke i o tome“.

Ne znači da će nas sve igre činiti srećnima

Pošto su istraživači proučavali psihološke parametre samo kod igrača svih uzrasta ove dve igre, ne može se tvrditi da neke druge igre nisu štetne po zdravlje. Isto tako, pristup koji neki igrač ima prema igranju takođe ima uticaja na mentalno zdravlje. Rad upoređuje „suštinsko“ uživanje – igranje igre jer je zabavno – i „sporedno“, koje je više u vezi sa ponašanjem, poput toga da li se osećaju ugroženo, bilo od drugih igrača, bilo zbog same prirode igre.

Istraživači se nadaju da će studija uvesti mnogo validnije dokaze u raspravu o konceptu zavisnosti od video-igara ili uopšte o štetnosti digitalne zavisnosti. „Imate veoma važne i respektabilne organizacije, poput Svetske zdravstvene organizacije i Nacionalne zdravstvene službe koje raspolažu bukvalno pogrešnim podacima. I za mene je šokantno da to svi uzimaju zdravo za gotovo s obzirom na to koliko je ovaj problem značajan. Umesto da zastanu i kažu, ‘hej, ovo radi 95 odsto tinejdžera? Da, to je zavisnost, ne, nemamo nikakve podatke o tome‘, meni to stvarno nema nikakvog smisla“, napominje Przibilski, a prenosi RTS.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.