Amerikanci razmišljaju kako da unaprede izborni postupak

Jedna desetočlana grupa inženjera i naučnika raznih profila bavila se sedam meseci proučavanjem sistema i tehnologije glasanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Konkretan povod bile su beskrajne peripetije sa prošlogodišnjih predsedničkih izbora, čija je kruna bilo višestruko prebrojavanje glasova na Floridi – bruka za zemlju koja slovi za predvodnika u primeni informacionih tehnologija i u kojoj je daleko preko 50% domaćinstava kompjuterizovano.

U izradi studije “Izbori: kako izgledaju sada i kako bi mogli izgledati”, koja je bila deo jednog obimnijeg projekta, učestvovali su stručnjaci političkih nauka, inženjeri mašinstva i računarski naučnici sa Masačusetskog i Kalifornijskog instituta za tehnologiju (MIT i CalTech), a njeni rezultati su, kako stvari stoje, poražavajući: između 4 i 6 miliona glasova je izgubljeno, najvećim delom zbog zbunjujuće, neispravne ili nedovoljno zastupljene tehnologije. U Sjedinjenim Državama se, naime, a s obzirom na (u suštini) konfederalni – elektorski sistem izbora predsednika (svaka država bira elektore, koji onda, po zakonitosti vezanog mandata, moraju svojim glasovima odraziti većinsku volju stanovništva države iz koje dolaze), sprovođenje i organizacija izbora poveravaju svakoj državi ponaosob, tako da postoji velika raznolikost u načinu glasanja: negde su to konvencionalni glasački listići “na zaokruživanje” (sa ručnim prebrojavanjem), negde posebni obrasci prilagođeni za optičko skeniranje, negde bušene kartice, a ponegde mašine sa polugom, koje podsećaju na jack pot aparate (a i pouzdanost im je, pokazalo se, otprilike na tom nivou).

Od svih odbačenih glasova na prošlogodišnjim izborima (tu se ubrajaju kako poništeni glasovi, tako i ljudi kojima je, iz raznoraznih razloga, greškom uskraćeno pravo da glasaju), jedan i po do dva miliona poništeno je zbog neispravne opreme ili zbunjujućih glasačkih listića, dok je jedan i po do tri miliona ispušteno zbog problema vezanih za registraciju birača.

Dejvid Baltimor (David Baltimore), predsednik CalTech-a, rekao je, tim povodom, na press briefing-u održanom povodom predstavljanja studije: “Milioni birača nisu ostvarili svoje pravo glasa zbog raznih komplikacija svojstvenih postojećoj tehnologiji”. On i njegov kolega sa MIT-a Čarls M. Vest (Charles M. West) svoje razočarenje brojem onih koji su ostali osujećeni ili uskraćeni za svoje pravo glasa izrazili su u predgovoru publikacije u kojoj je predstavljena studija, napisavši da su “na svojim poslednjim izborima Amerikanci naučili da u samom srcu demokratskog postupka, čiji je osnovno moto ‘Mi možemo sve!’, funkcioniše tehnologija koja bi se mogla označiti sa ‘Valjda će proraditi’”.

Istraživanje je pokazalo da su najnepouzdanije tehnologije, svakako, bušene kartice i mašine sa polugom. Prve su bile izrazito zbunjujuće i za birače i za osoblje angažovano na izbornom postupku, tako da su u poslednja četiri navrata imale najveći procenat neoznačenih, neprebrojanih ili pogrešno prebrojanih glasova na predsedničkim izborima. Potonje su svoj “najbolji” skor zabeležile na izborima za senat i guvernere u proteklih dvanaest godina.

Ironija celog slučaja je, svakako, u tome da su se tehnike koje su u sebi sadržale najmanje elektronike – papirni listići koji se prebrojavaju ručno i optičko skeniranje glasova – pokazale, istovremeno, i najpouzdanijim, bacajući tako senku na sve napore da se izborni proces pojednostavi i ubrza primenom savremenijih tehnoloških pristupa.

U studiji se, stoga, preporučuje izbacivanje bušenih kartica i mašina sa polugom, a kada je u pitanju izbor nove tehnologije za izborni postupak, kaže se: “Pravi je izazov pronaći tehnologiju koja je jednostavnija za korišćenje i svima bliža od papira – u tome još nismo uspeli”. Stiven Ansolabihijer, profesor političkih nauka koji je i jedan od autora studije, to objašnjava činjenicom da je industrija koja proizvodi glasačku opremu veoma mala i slabo isplativa – njeni prihodi se kreću od 150 do 200 miliona dolara godišnje – tako da nije u stanju da ulaže novac u skupa razvojna istraživanja novih tehnologija.

Zbog toga, tim naučnika okupljenih oko ove studije predlaže da savezna vlada osnuje i održava sistem za procenu upotrebne vrednosti opreme, kako bi se podržale najefikasnije vrste opreme za glasanje i kako izbor opreme ne bi zavisio od mogućnosti kompanija koje je prodaju.

S obzirom na potrebu široke primene i relativno nisku cenu koja se u ovom slučaju mora posmatrati kao jedan od postulata, rešenja iz domena visoke tehnologije će, najverovatnije, ipak morati da sačekaju još neko vreme. U toj sferi se, naime, nalaze mašine sa ekranima osetljivim na dodir, slične bankomatima, koje su bile predmet pomnih istraživanja, ali je grupa, najzad, utvrdila da se one ipak još uvek ne mogu smatrati dovoljno pouzdanim u smislu bezbednosti i jednostavnosti korišćenja. Tu je i glasanje preko Interneta, koje takođe za sada nije praktično izvodljivo, jer se ne može u zadovoljavajućoj meri jemčiti bezbednost računara glasača, a postoji i širok spektar mogućnosti zloupotrebe.

U svakom slučaju, grupa upozorava da se nešto mora preduzeti i to pod hitno, jer u suprotnom “reskiramo da ponovo doživimo istovremeno objavljivanje protivrečnih rezultata, poput onoga što smo imali na Floridi”.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.