Avion ili NLO?

Dok se još sleže prašina oko nedavne odluke Airbus-a da krene sa proizvodnjom najvećeg putničkog aviona, dvospratnog A3XX, nekoliko američkih proizvođača u tajnosti istražuju još radikalnija rešenja za problem transporta više ljudi na veće udaljenosti uz manji utrošak goriva. Dva najnaprednija od tih razvojnih koncepata bi mogla da predstavljaju najznačajnije promene u dizajnu aviona još od doba dvokrilaca. Tako bi u budućnosti, putnički avioni mogli imati samo jedno umesto dva krila, dok bi drugi mogli da imaju čak četiri.

Ideja koja je najbliža proizvođačima komercijalnih aviona je tzv. leteće krilo (Blended Wing Body), koje je razvila NASA uz učešće akademskih i industrijskih subjekata, a najpoznatiji primer je B2 nevidljivi (Stealth) bombarder. Specifični dizajn treba da poveća performanse aviona koristeći njegovu celokupnu površinu za stvaranje uzgona, tako da je potrebno manje energije da bi se održavao u vazduhu. Na taj način se povećava i zapremina i nosivost u odnosu na konvencionalne avione.

NASA predviđa da će njihov avion biti sposoban da preveze 800 putnika na rastojanje od 11000 km brzinom od oko 900 km/h. Mada mu je raspon krila tek nekoliko metara veći od Boeing-a 747, to je skoro dvostruko veći broj putnika nego kod 747 i još uvek više nego što će moći da ponese najveći planirani A3XX. Potrošnja goriva bi trebala da bude za 30% povoljnija u odnosu na bilo koji konvencionalni avion, dok bi ujednačeni oblik i povećana efikasnost bitno umanjili buku.

Boeing, sa druge strane, gleda na vojsku kao budućeg kupca za jedan drugačiji koncept. Većina transportnih aviona i letećih tankera američkog ratnog vazduhoplovstva se bliže kraju svog radnog veka i od budućih unapređenja njihovog dizajna se mogu očekivati tek zanemarljiva poboljšanja. Nastavljajući projekat koji je započeo Lockheed Martin, vazduhoplovni gigant iz Seattle-a ispituje mogućnost proizvodnje aviona sa „kutijastim“ krilima (Box Wing). Ovaj dizajn predviđa modernu varijantu dvokrilca sa dva para krila po obrascu dijamanta, koji bi obezbedili povećani uzgon i više tačaka za snabdevanje gorivom u letu (aktuelni tankeri mogu istovremeno gorivom da snabdevaju samo po jedan avion), dok bi dvostruko veća površina krila od uobičajene mogla potencijalno da udvostruči ekonomičnost.

Razlozi za ovakve radikalne dizajnerske zahvate se ne svode samo na „razmišljati drugačije“. Kao i obično, najveći motiv je novac: kako napraviti avion koji će pružiti VIŠE za MANJE. I mada nijedan od ova dva koncepta neće skoro krstariti nebom, jer trenutno nisu ništa više nego kompjuterski modeli i laboratorijske makete, sasvim je izvesno da će transportna avijacija budućnosti leteti na drugačijim krilima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.