Baterijska lampa prva na listi ozloglašenih aplikacija

Otkriće „Vikiliksa” o tajnom sajber-oružju CIA otkrilo je korisnicima, a neke samo učvrstilo u uverenju, da su uređaji koje svakodnevno upotrebljavaju suštinski nebezbedni. I da čak i kada koriste sigurne aplikacije, dvostepenu verifikaciju i zaštitne programe hakeri CIA, a možda i neki drugi, mogu da preuzmu kontrolu nad kamerom i mikrofonom smartfona ili da „zavladaju” automobilima i televizorima.

Posebno su odjeknule tvrdnje da su nebezbedne čak i hvaljene aplikacije sa neprobojnom enkripcijom poput „signala” i „telegrama”. Stručnjaci za bezbednost naglašavaju da u objavljenim dokumentima nema dokaza da je enkripcija probijena, mada je činjenica da je svaka aplikacija sigurna onoliko koliko je siguran softver i hardver na kome se ona izvršava, odnosno operativni sistem i sam uređaj.

Pomenute aplikacije koriste se za dopisivanje i razumljivo je to što korisnici žele da sadržaj prepiske ostane poverljiv. S druge strane, oni često bez mnogo razmišljanja preuzimaju druge popularne aplikacije koje su korisne i zabavne, ali često kriju maliciozni softver koji hakerima omogućava da pristupe ličnim podacima ili ukradu novac.

Vlasnici smartfona olako pritiskaju tastere „Next” i „Agree” kada aplikacije zahtevaju određene dozvole, a da pri tom ne razumeju uslove na koje su pristali. Neke aplikacije mogu da utiču na privatnost, prouzrokuju instalaciju novih aplikacija, pa čak i da potpuno legalno promene podešavanja operativnog sistema samo zato što je korisnik „pristao” na to tokom procesa instaliranja.

Jednoj Amerikanki desilo se 2015. da je za 15 dolara kupila igru u „android” prodavnici, da bi kasnije ustanovila da je neko zloupotrebio podatke sa kartice, oštetivši je za 5.000 dolara. Tužila je „Gugl” ali je tužba odbačena.

Na zlom glasu su i popularne aplikacije sa vremenskom prognozom, ali je na prvom mestu sveprisutna baterijska lampa. Ima je u mnoštvu verzija, od kojih neke skupljaju informacije s kamere i šalju ih udaljenim serverima. Zabeleženi su slučajevi da je jedna od „flešlajt” aplikacija uključivala mikrofon, snimala razgovore u okruženju i slala snimke na server u Pekingu.

U najvećem broju slučajeva podaci skupljeni preko ovih programa koriste se u reklamne svrhe, ali menjanjem sistemskih podešavanja otvaraju vrata za opasnije zloupotrebe.

Američka komisija za zaštitu potrošača tužila je pre dve godine jednu kompaniju koja je preko baterijske lampe na telefonu slala podatake o korisnicima trećoj strani bez njihove saglasnosti. Tužena firma se nagodila na sudu, pristala da promeni praksu i obriše sve do tada prikupljene podatke.

„Mačak Tom”, igra u kojoj mačak (Talking Tom) ponavlja izgovorene reči, jedna je od omiljenih dečjih igara, ali nije se baš proslavila po čuvanju privatnosti korisnika. Naslov koji je paru iz Slovenije doneo milione oglašivačkim bazama šalje podatke o telefonu, ali i snimke glasova. Nove igre iz iste firme, sa mačkicom Anđelom i kucom Benom, malo su se popravile u tom pogledu pa šalju samo podatke o telefonu. Ipak, i dalje imaju pristup mikrofonu i kameri zbog čega je bilo medijskih izveštaja da špijuniraju mališane. Pre dve godine „Fejsbukom” je kružila lažna uzbuna da pedofili mogu da zloupotrebe aplikaciju i da je navodno maca vodila bezobrazan razgovor s jednom devojčicom. Vlasnik firme „Autfit 7” Samo Login objasnio je da u igri komunicira čet-robot i da je nemoguće da osoba preuzme razgovor.

Na spisku „špijunskih aplikacija” neizostavne su i „Ljute ptice”, igra koja je od 2009. imala više od dve milijarde preuzimanja. Oglašivačima šalju listing poziva, ime mobilnog operatera, broj telefona… Takođe, prema otkrićima Edvarda Snoudena, američki i britanski obaveštajci koriste loš nivo zaštite podataka da prikupljaju podatke sa smartfona. Nove verzije ove igre nisu toliko invazivne, pa su dobile bolje ocene na testu bezbednosti.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.