Čitanje i pisanje genetskih kodova

Čitava javnost uznemirena je najnovijim dostignućima u oblasti genetike. Nakon prvih produkta genetskog inženjeringa – klonova, počelo se govoriti o kompletnom dešifrovanju čovekove genetske slike (mape) i najavljena je izrada genetske lične karte svakog čoveka pojedinačno. Najnovija istraživanja vode još dublje u genetski inženjering – stvaranje potpuno novih genetskih kodova.
U najnovijim istraživanjima u oblasti genetike od posebnog je značaja ime profesora Krejga Vintera (Craig Vinter). S timom svojih saradnika on je uspeo da dešifruje sopstveni DNK i napravi sopstveni genom. Ćelije čovekovog organizma imaju dva skupa po 23 hromozoma koji potiču od njegovih roditelja. Dosadašnja tehnika nije bila u mogućnosti da hromozome dvaju roditelja precizno odvoji jedne od drugih. Sada je, međutim, znatno napredovala, pa se to može uraditi. S obzirom na izuzetnu složenost ovog postupka, koji obuhvata dešifrovanje više od tri milijarde genetskih zapisa, u početku je bilo potrebno više decenija da se genetski kod dešifruje. Cena tog postupka bila je astronomska – milijarde dolara. Napredak tehnike je znatno ubrzao postupak, a cenu snizio na 100.000 dolara.
Smatra se da će za pet godina izrada kompletnog genoma koštati samo 1.000 dolara. Na taj način ostvariće se značajan napredak u medicini u borbi protiv mnogih opasnih bolesti. Po čovekovom genomu moći će tačno da se proceni koje će bolesti (ili otpornost prema njima) naslediti od oca, a koje od majke. Na osnovu toga, na vreme će moći da se preventivno deluje radi zaštite od tih bolesti. Izradom genoma pojedinaca moći će da se napravi kompletna baza DNK podataka. Zanimljivo je da je dešifrovanje genoma već ponuđeno preko Interneta po ceni nešto nižoj od 1.000 dolara (deCODEme i 23andMe). To, naravno, nije izrada kompletnog genoma kako se to radi u naučne svrhe, ali se u svakom slučaju može doći do nekih korisnih podataka o genetskoj predispoziciji ljudi. Iako su mnogi naučnici to uglavnom skeptično komentarisali, komentar profesora Vintera bio je pozitivan.
Međutim, profesor je pri tom istakao da je genetika mlada nauka, a naročito genetski inženjering, i da treba biti vrlo oprezan u njegovoj primeni. Još su diskutabilniji komentari javnosti o stvaranju (pisanju) genetskih kodova. To nije postupak jednostavnog kopiranja kodova, kao u slučaju dosad napravljenih klonova, već stvaranje potpuno novog genetskog koda. Profesor Vinter je sa svojim saradnicima napravio veštački hromozom sa 381 gena. Zatim je hromozom transplatirao u ćeliju bakterije i stvorio sasvim novu ćeliju. Ovaj eksperiment ukazuje na mogućnost stvaranja potpuno nove vrste – savršenog čoveka ili nekog sasvim novog bića. Iako su mogućnosti korisne primene ovog postupka višestruke, u istoj meri postoji i velika opasnost od njegove zloupotrebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.