Cut & Paste

Srednjoškolci i studenti u sve većoj meri koriste cut & paste „tehnologiju“, zaključak je sastanka američkog Udruženja prosvetnih radnika. Reč je o kopiranju već gotovih radova sa Interneta, postupku koji je barem jednom primenilo 50% srednjoškolaca u SAD-u. Ispitavanja među studentima otkrivaju manji, ali ipak značajan procenat „prepisivača“ – 20%.

Pronalaženje odgovarajućeg eseja, seminarskog rada ili sastava, vrlo je jednostavno – na Internetu postoji preko 600 sajtova koji nude na hiljade radova iz najrazličitijih oblasti. Posao pronalaženja odgovarajućeg je dodatno olakšan mogućnošću pretraživanja baze pomoću ključnih reči. Neke od lokacija nude svoje usluge besplatno, a neke „pomoć u istraživačkom radu“ naplaćuju.

Sajt Cheat House („Kuća varalica“) nudi preko 9.500 eseja raspoređenih u 44 kategorije – njih 2.000 je besplatno, a ako poželite pristup čitavoj bazi, godišnja pretplata će vas koštati 9,95 dolara. Naravno, sajt se redovno ažurira i dodaju mu se novi radovi, koji lenjog srednjoškolca ili studenta vode ka „sigurnom uspehu“. Prema tvrdnjama vlasnika lokacije, od 1995. godine download-ovano je preko 4 miliona radova, a sajt svakodnevno poseti više od 2.000 učenika.

„Click here and your homework worries will disappear…“ („Kliknite ovde i više vas neće boleti glava zbog domaćeg zadatka…“), poručuje sajt School Sucks („Škola je trula“). Učenici mogu da dobiju radove besplatno, a ako žele da odjednom skinu čitavu bazu i imaju je na svom hard disku, to će ih koštati 15 dolara. Pored toga, vlasnici lokacije prodaju „školske uniforme“ – majice sa natpisom „School Sucks“.

Ozbiljnijoj klijenteli je namenjena ponuda sajta Research Assistance („Pomoć u istraživanju“) – materijal za copy & paste metodu ovde mogu da pronađu apsolventi, postdiplomci, pa čak i oni koji brane doktorsku tezu. Shodno tome, i cene su više nego u prethodnim primerima: osam dolara po strani. Ako u bazi radova ne postoji odgovarajući esej, tu je i stručni tim koji će ga napisati po narudžbini – cena je 22-35 dolara po stranici.

Pomenuti sajtovi, kao i brojne druge lokacije, vode računa o tome da prepisivači ne budu otkriveni – bilo bi sumnjivo da loš đak preda natprosečan rad. Zato postoje oni koji su namerno napisani loše ili sadrže gramatičke greške – đak neće dobiti najvišu ocenu, ali neće biti ni sumnjiv. Prosvetni radnici, svesni masovne primene ovakvih usluga i činjenice da nikada nije bilo lakše prepisivati nego u eri Interneta, takođe koriste najmlađi elektronski medij, ne bi li otkrili prevarante. Na raspolaganju im je lokacija Turnitin.com – nastavnici upload-uju sumnjiv rad, koji potom biva upoređen sa bazom od 1,5 milijardi eseja koji se nude na Internetu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.