Da li preći sa SDRAM-a na DDR-RAM?

Svaka matična ploča (motherboard) je osnovni element PC računara, i cilj joj je objedinjavanje i sinhronizacija svih elemenata u jedinstvenu skladnu celinu. Osnovni elementi računara koji se nalaze na matičnim pločama su chipset, procesor, razni konektori i portovi, i naravno nezaobilazna memorija. Gotovo sa svakom novom generacijom procesora i chipset-ova, pojavljuju se i novi tipovi memorija. Poboljšanja koja donose ovi iskoraci su nekad manja, a nekada veća, ali su ponekad i samo marketinški efekat velikih proizvođača hardvera. Danas, na tržištu, su najzastupljenija tri tipa memorija, a to su: stariji SDRAM, nešto noviji RAMBUS i najnoviji DDR-RAM. Izbor matične ploče, odnosno chipset-a će automatski i definisati tip radne memorije koju možete koristiti na vašoj matičnoj ploči. Tako, ako se odlučite za neku od ploča zasnovanih na Intel-ovim chipset-ovima, moraćete se opredeliti za SDRAM memorije. Pojavom AMD Athlon procesora koji koriste DDR (doble data rate) princip rada, uslovila je i potrebu za korišćenjem novije i brže DDR-RAM memorije.

SDRAM radna memorija je trenutno najčešći oblik memorije koji se koristi. Javlja se u dva tipa koji se dele u zavisnosti od radnog takta ploče koji podržavaju: 100 MHz i 133 MHz. Najčešće se isporučuju u obliku specijalnih DIMM pločica na kojima se nalazi od 32 MB, pa sve do 512 MB. DDR-RAM radna memorija predstavlja poboljšanu verziju SDRAM memorije, s tom razlikom što se kod ovog tipa memorije podaci prenose i pri ulaznom, i pri silaznom delu signala (amplitudama) radnog takta. Zato se i naziva doble data rate (DDR) memorijom. Iako proizvođači ove memorije ponosno ističu da je radni takt ove memorije 266 MHz (2 x 133), to nije i bukvalno tako. Radni takt kod ove meorije je takođe 133 MHz, s tim što se podaci prenose dvostruko brže. Kako se na ovaj način u istoj jedinici vremena prebaci dvostruka količina podataka, mogli biste zaključiti da će računar raditi dvostruko brže u odnosu na računar sa SDRAM memorijom. Ali, na žalost, to nije tako. Poboljšanje u brzini je maksimalno oko 30%, i to samo u aplikacijama koje nemaju puno rada sa hard diskovima i drugim periferijama (naravno, svi ovi uređaji su mnogo sporiji od same memorije). U radu sa ostalim aplikacijama, poboljšanje je neznatno. Kod nas DDR memorija još nije previše raširena, uglavnom zbog nedostatka matičnih ploča sa odgovarajućim chipset-ovima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.