najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Do savršenog vida pritiskom na dugme

Zvuči kao naučna fantastika, ali savršen vid bi, jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti, trebalo da bude dostupan gotovo svima i to pritiskom na samo jedan taster – smešten baš iza uha.

Naučnici su, naime, upregli svu snagu kako bi proizveli veštački očni mišić koji bi mogao da se kontrahuje po potrebi, tako da bi njime mogle da se koriguju kratkovidost i dalekovidost. Ovu „bioničku“ napravu kreirao je tim profesora Mosena Šahinpura (Mohsen Shahinpoor) sa Univerziteta Novog Meksika, a podrobnosti bi trebalo da budu izložene na predstojećoj konferenciji o optičkoj tehnologiji u San Dijegu, Kalifornija.

Ova zamisao se zasada nalazi u preliminarnoj fazi, ali je, teoretski gledano, već sasvim razrađena. Prema ovoj ideji bi se veštački mišić, tj. „pametni povez za oko“ ušivao na spoljašnji deo očne jabučice, a potom bi se aktivirao pomoću elektromagneta, koji bi bio smešten iza uha i proizvodio bi elektromagnetno polje. Veštački mišić bi bilo moguće podešavati pritiskom na taster: želite da, na primer, pročitate natpis koji se nalazi daleko od vas, a onda da se vratite na stranicu knjige od koje ste za trenutak odvojili pogled: ništa lakše – uradićete zoom i unzoom. Šalimo se, naravno, mada to nije daleko od istine: umesto toga, pritisnuli biste povez, tj. veštački mišić, on bi potom pritisnuo vaše oko, a rezulat bi bio vid podešen na željenu daljinu.

Veštački mišić načinjen je od niza traka molekularnog materijala okruženog spiralom od izuzetno tankih zlatnih žica. Na svakom od krajeva, trake su opremljene elektrodom. Uključivanjem magnetnog polja, kroz spiralu teče struja, koja stvara potencijal u elektrodama. Pozitivno naelektrisani joni litijuma bivaju privučeni negativnim elektrodama, što utiče na skupljanje traka i stezanje veštačkog mišića.

Džim Švigerling (Jim Schwiegerling) iz Optical Sciences Center-a sa Univerziteta Arizone smatra da bi ovaj izum od naročite koristi mogao biti starijim osobama koje su izgubile sposobnost izoštravanja slike sa udaljenih na bliže objekte.

Podrobnije o ovom radu možete čitati u časopisu New Scientist.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike