E-bomba

U ovoj rubrici smo do sada, uglavnom, pisali o tome kako nauka i tehnologija pomažu ljudima i kako nova otkrića proširuju vidike, olakšavaju život, pomažu bolesnima. Na žalost tehnologija je često i u službi nehumanih projekata, odnosno onih koji su po svojoj prirodi destruktivni. Iako je period hladnog rata završen, trka u naoružanju se nastavlja i ogromne količine novca, znanja i energije se i dalje troše na sredstva namenjena ratovanju.

Najnoviji „napredak“ (pod navodnicima jer je oružje namenjeno unazađivanju, a ne napretku) dolazi iz Velike Britanije. Imali smo H-bombu, A-bombu, a došao je red i na E-bombu ili, preciznije rečeno, E-granatu. Novo je oružje namenjeno onesposobljavanju električnih i elektronskih sistema u širokom dijapazonu od mreže napajanja, preko radara i komandnih mesta, do radija, televizije, kompjutera, mobilnih i fiksnih telefonskih mreža. Uspešna demonstracija ovog oružja je održana na vojnom poligonu na jugozapadu Engleske, gde je i britanski ministar odbrane mogao da se uveri u efikasnost radiofrekvencijske municije za topovske granate i rakete kalibra 155 mm.

Granate i rakete koje se koriste su standardne izrade, s tom razlikom što u sebi imaju samo toliko eksploziva koliko je dovoljno da eksplodiraju iznad područja-mete. Posle eksplozije se dešava zračenje na radiofrekvencijama koje traje manje od jedne sekunde, a potpuno onesposobljava električne i elektronske sisteme na ciljanom području. Sve se to dešava bez ljudskih žrtava, do kojih dolazi tek kasnije. Posle onesposobljavanja sredstava komunikacije, osmatranja i komandovanja, napadač je spreman za laku metu, odnosno vojsku čija je tehnika poptuno paralisana.

Što se tiče ovakve vrste oružja, prvi su sa radom na njemu započeli Rusi, davne 1940. godine, dok su britanski napori oko proizvodnje E-bombe bili snažno motivisani otkrićem od pre dve godine da Rusi poseduju takvo oružje, uređaj koji može da se smesti u aktovku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.