Gen koji zaustavlja razvoj ćelija raka
Tehnika deaktiviranja gena već 20 godina poznata je u genetici, i predstavlja način da se jedan gen „isključi“ i ne vrši svoju funkciju. Ovakvi eksperimenti su sprovođeni na miševima u embrionskom stadijumu razvitka, pri čemu je bilo vrlo teško otkriti pravu funkciju pojedinih gena, jer je njihovo isključivanje značilo i smrt embriona. Poslednjih godina primenjuje se i tzv. Cre/loxP metoda, koja omogućuje veštačko mutiranje određenih gena, ali samo u pojedinim tkivima/organima, radi proučavanja funkcije gena i promena koje nastaju kada je on deaktiviran.
Primena ove metode je doktora Zdenka Hercega, koji trenutno vodi više istraživačkih projekata na Međunarodnom institutu za istraživanje raka u Lionu, Francuska, odvela do otkrića gena označenog nazivom Trrap, koji ima ključnu ulogu u razvoju ćelija, ali i sprečavanju deoba onih oštećenih, od kojih nastaju tumori. Ovaj 38-godišnji naučnik rođen je u Ljubuškom, u Hercegovini, završio je studije veterine u Sarajevu, gde je i magistrirao i doktorirao, a zatim na univerzitetu „St. Andrews“ u Velikoj Britaniji završio i drugi doktorat, ovaj put iz oblasti proučavanja raka. Nakon više godina provedenih na ovom univerzitetu, prešao je u bečki Međunarodni institut za molekularnu patologiju, da bi posle toga postao član tima naučnika u Međunarodnom institutu za istraživanje raka, koji je oformila Svetska zdravstvena organizacija.
Iako već dugo radi na proučavanju gena, svoje najnovije otkriće smatra najvrednijim od dosadašnjih. Gen Trrap ima dvostruku funkciju i onkogena i supresora, ili, drugim rečima, upravlja razvojem (deobom) ćelija, ali ima i ulogu u sprečavanju deljenja oštećenih, tj. zaustavljanju razvoja tumora. Isključenjem ovog gena, uočeno je da prestaju da se razvijaju i zdrave i ćelije tumora, pa je zadatak koji sebi postavlja Zdenko Herceg upravo da se sačuva funkcija podsticanja razvoja zdravih ćelija, ali da se ista uloga kod oštećenih ćelija zaustavi. Još jednostavnije rečeno, kod Trrap-a treba sačuvati onkogensku funkciju kada je reč o zdravim ćelijama, a inhibirati istu ulogu kada su u pitanju oštećene ćelije, kako se ne bi dalje razvijale. Supresorska funkcija gena sastoji se upravo u popravljanju DNA kod oštećenih ćelija, koje predstavljaju potencijalni izvor za nastajanje ćelija raka.
Svaki proboj na polju istraživanja raka, a pogotovo ovako značajan, uliva nadu da će se u budućnosti pronaći lek za ovu bolest, od koje trenutno, u razvijenijim zemljama, umire svaki četvrti čovek. Smrtnost izazvana tumorima je u nerazvijenim zemljama mnogo manja, s obzirom na činjenicu da u njima još uvek veliki broj ljudi umire od zaraznih bolesti, sa kojima se razvijeni regioni uspešno bore. Ali, i u zemljama „trećeg sveta“ opada smrtnost uzrokovana infektivnim bolestima, proporcionalno poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite, a rak kao uzrok smrti postaje sve značajniji problem.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.