Globalno zagrevanje: Koje su države najugroženije?

Britanski naučnici tvrde da mogu da predvide kako će i u kojoj meri globalno zagrevanje uticati na svaku državu posebno. Centar za istraživanja klimatskih promena, pri East Anglia univerzitetu, je objavio svoje nalaze u časopisu „New Scientist“, ukazujući na činjenicu da povećanje temperature neće podjednako pogoditi sve zemlje, i da neke mogu da očekuju duplo veće zagrevanje od onih najmanje ugroženih.

Generalni zaključak istraživanja je da su najugroženije upravo one države koje u najmanjoj meri produkuju gasove koji izazivaju globalno zagrevanje. To znači da će najsiromašniji i industrijski najmanje razvijeni regioni trpeti najveće posledice povećanja temperature i klimatskih promena.

Na mapi globalnog zagrevanja najviše se ističe region Centralne Azije, odnosno države na potezu od Kazahstana do Saudijske Arabije. Do 2100. godine u zemljama ovog regiona prosečna temperatura će porasti za čitavih 5C. Sledeći najugroženiji region je oblast Zapadne Afrike, a zatim države kao što su Indija i Egipat. U ovim delovima sveta već ima dosta problema sa manjkom hrane, sušama i malim prinosima, i nove će klimatske promene pogoršati situaciju i doneti nove probleme. Što se tiče zemalja koje su najmanje ugrožene (zagrevanje do 3C), na severnoj hemisferi su to Velika Britanija i Irska, a na južnoj Argentina, Urugvaj, Čile i Novi Zeland.

Ovaj izveštaj britanskih naučnika je uzeo u obzir i nacionalni dohodak država i njihovu mogućnost da se sa novim problemima izbore. U tom smislu će najteža situacija biti za Afganistan, Etiopiju, Sijera Leone i Tanzaniju. U ovim će zemljama država moći da izdvoji samo 100 dolara po stanovniku za saniranje novonastalih teškoća. Država koja u tom smislu najbolje stoji i ima najmanje razloga za brigu je Luksemburg, koji ima mogućnosti da za ovakve namene izdvoji čak 8.800 dolara.

Zaključak ovog istraživanja je da najveća odgovornost leži upravo na najrazvijenijim zemljama koje su i najveći zagađivači i koje moraju da preduzmu maksimum napora da količinu štetnih gasova smanje. Upravo ovom temom će se i baviti delegati na Međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama, koja će biti održana od 13. do 29. novembra u Hagu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.