Internet u Jugoslaviji – Ekspertska radna grupa (I deo)
„Država treba da omogući nesmetan i brz razvoj Interneta. Korist po stanovništvo, privredu i državu treba da dolazi prvenstveno od sekundarnih efekata razvoja Interneta (brži protok informacija unutar zemlje i sa inostranstvom, povećanje efikasnosti privrede i obrazovanje stanovništva), a ne direktno kroz dodatne takse i eventualni profit državnog operatera. Pri tome treba imati u vidu da je ukupan finansijski obim poslovanja na Internet tržištu u zemlji skroman. Dinamičnim razvojem Internet industrije će se postići i primarni efekti po državu, kao što su zapošljavanje, izvoz visokostručnih usluga i naplata poreza na promet i plate, ali ti efekti su samo deo onoga što efikasnija privreda, oslonjena svojim poslovanjem na Internet, može da donese“.
Ovakav stav i ocena važnosti Interneta, su poslužili kao polazna tačka za formiranje Ekspertske radne grupe za izradu predloga o reformi organizacije YU NIC i YU TLD-a (Yu Top Level Domen-a) i unapređenje jugoslovenskog dela Interneta. Grupa je nastala pod pokroviteljstvom Saveznog zavoda za informatiku, a odluka o osnivanju je doneta 25. maja 2001. godine, kada i je i održan sastanak sa temom „Internet u Jugoslaviji“.
Sastanak je okupio više od 50 osoba – predstavnike države, sadašnje administratore .yu domena, predstavnike Telekoma, domaćih Internet servis provajdera, i druge. Između ostalog, donešena je i odluka o formiranju ekspertske grupe, koja bi se aktivno uključila u sređivanje, popravljanje i unapređenje postojećeg stanja na domaćem delu Interneta – iza ove inicijative stoji logična i ispravna želja Internet-profesionalaca da ne dopuste da se zakoni, od presudne važnosti za njihovo poslovanje, ali i za sveukupni razvitak države, donose van njih i bez konsultacije sa najpozvanijima i najstručnijima u ovoj oblasti.
Kao prva tema na „dnevnom redu“ rada Ekspertske grupe se pojavilo pitanje regulisanja stanja u oblasti YU TLD-a (Yu Top Level Domain) i pitanja vezana za organizaciju i nadležnosti YU NIC-a (Yugoslav Network Information Center), organizacije koja se bavi dodelom i administriranjem domaćih domena. Već davno izrečene kritike na račun postupka dodeljivanja domena i uslova pod kojima se oni dobijaju, su poslužile kao polazna tačka za predloge izmena u ovoj oblasti.
Za sada, domaću adresu nije moguće dobiti ako ste fizičko lice – domen je dostupan samo pravnim licima i to po sistemu „jedno pravno lice, jedan domen“. Na taj način, jedna firma je mogla da dobije samo jedan domen, a dobijanje dodatnih adresa se svodilo na različite oblike „dovijanja“. Iako je registrovanje domena besplatno, ovakvi uslovi su predstavljali značajnu smetnju za razvoj Interneta i zamah poslovanja na njemu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.