U trendu

Kako bi mogao da izgleda život na novootkrivenim planetama?

Lisa Kalteneger, koja je među vodećim svetskim stručnjacima na polju egzoplaneta i potencijala za postojanje života izvan Zemlje i direktorka Instituta “Karl Sagan” na Kornel univerzitetu, objašnjava kako bi mogao da izgleda život na novootkrivenim planetama sistema Trappist -1.

Kalteneger je objavila dva rada (“UV Surface Habitability of the TRAPPIST-1 System”, trenutno se pregleda za časopis “Monthly Notices of the Royal Society” i “Biofluorescent Worlds: Biological fluorescence as a temporal biosignature for flare star worlds”, koji će biti objavljen u sledećem “The Astrophysical Journal”). U oba rada ona istražuje život pod jakim ultraljubičastim zdračenjem, kakvo najverovatnije vlada na planetama Trappist-1 sistema.

“Pronalazak više planeta u Zoni nastanjivosti je važno otkriće jer znači da možda postoji još više potencijalno nastanjivih planeta , nego što smo ranije mislili”, kaže Kalteneger.

“Takođe, pronalazak ovakvih planeta definitivno povećava šanse da ćemo pronaći novi život. Štaviše, Trappist-1 drži rekord kao sistem sa najviše terestričkih planeta u nastanjivoj zoni. Naš sistem ima samo dve – Zemlju i Mars. Život je definitivno moguć na ovim svetovima, ali verovatno izgleda potpuno drugačije, jer na njima vladaju jakog ultraljubičastog zračenja na površini ovih planeta.

Koliko dobro ili loše bi takvo okruženje bilo za život? Naš rad trenutno ispituje ‘Monthly Notices of the Royal Society’ i ispituje mogućnosti života u različitim scenarijima, prenose mediji.

Ako je zvezda aktivna, kao što pokazuje njeno rendgensko zračenje, onda je planetama potreban sloj ozona, kako bi zaštitile površinu od ultraljubičastog zračenja, koje bi život činilo nemogućim. Ako planete oko Trappist-1 nemaju sloj ozona, kao što je to bio slučaj sa mladom Zemljom, život bi morao da se krije pod tlom ili u okeanima, kako bi preživeo i razvije strategije da se zaštiti od zračenja, poput biofluorescencije.

Atmosferski znak prisustva života, poput metana, mogao bi da detektuje Džejms Veb svemirski teleskop, koji će biti lansiran 2018. ili EELT (European Extremely Large Telescope), koji će biti aktiviran 2022”.

Napišite komentar