Kako dugoročno sačuvati digitalne zapise?

Iako je digitalno doba već poodmaklo, ostao je jedan detalj na kome se još mora poraditi, a to je na koji način sačuvati informacije u digitalnom obliku da bi ih mogla koristiti buduća pokolenja. Prema rečima profesora Itana Milera (Ethan Miller) s Inženjerske škole Baskin (Baskin School of Engineering) na Kalifornijskom univerzitetu, problem je kako napraviti sistem za čuvanje podataka koji će moći da se koristi i u narednih 50 ili 100 godina.
Danas se u najvećem broju slučajeva za skladištenje velike količine podataka koriste magnetne trake, ali one imaju mnogo nedostataka kao medij za arhiviranje podataka. Tim profesora Milera razvija novi sistem, koji su nazvali – Pergamum; on koristi hard diskove za čuvanje velike količine podataka, jer oni omogućuju jeftinije skladištenje i troše manje energije. Takođe, ovaj sistem ima mogućnost da evoluira tokom vremena, kako tehnologija bude napredovala, tako da samo treba da sa starog sistema prebacite podatke na novi i nastavite s radom.
Arhiviranje podataka ima veliki značaj, prvo za kompanije koje su dužne da čuvaju svoje poslovne i finansijske podatke, ali i zbog potrebe da prate određene parametre koristeći arhivske podatke koje mogu upoređivati s trenutnim vrednostima. I pojedinci danas sve više imaju potrebu da čuvaju svoje podatke, pre svega digitalne fotografije i snimke s digitalnih kamera. Postoji opasnost da kulturno nasleđe cele jedne generacije bude izgubljeno ako ljudi ne budu u stanju da te podatke ponovo koriste.
Ovaj sistem ne bazira se samo na običnom arhiviranju podataka već mu je cilj i da ti podaci budu stalno dostupni za razne pretrage, upite, pregledanje i čitanje. Najveći problem je razvijanje sistema koji ne troši puno energije, tako da je prilikom dizajniranja Pergamum-a i tom aspektu posvećeno dosta pažnje. Pergamum kao sigurnosnu meru koristi blokove koji se u stvari sastoje od procesora koji su mali potrošači električne energije (slično pocesorima u iPhone-u), fleš memorijskih kartica i jednog ethernet porta. Ove jedinice nazvane su tomes, i one se povezuju sa sistemom relativno jeftinim ethernet svičevima. Ovi blokovi, čak i kada su uključeni, troše veoma malo električne energije (manje od 13 vati), a napajanje im se može obezbediti preko mreže, uz pomoć tehnologije Power over Ethernet. Fleš memorija obezbeđuje sisteme za skladištenje podataka koji koriste malo energije, a ceo sistem može funkcionisati čak i kada je hard disk isključen. Ovi tomes blokovi mogu veoma lako da zamene hard disk u sistemu, ako dođe do njegovog kvara ili ukoliko ima potrebe da se sistem proširi, a kada za deset godina hard disk zastari, blokovi obezbeđuju nesmetan rad sistema, jer se podaci s njih i dalje mogu koristiti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.