Kolonizacija Marsa

Mars će biti prva planeta na koju će biti naseljavani ljudi, odnosno prva koja će biti kolonizovana. Koliko nas godina deli od početka takvog procesa, teško je reći. Ipak, ova planeta je trenutno u žiži interesovanja NASA-e i na pomenutom projektu se vrlo ozbiljno radi.

Pre nego što se na Marsu nađu ljudi, potrebno je pripremiti teren za njihov dolazak i obezbediti kiseonik, vodu i hranu. Transport sa Zemlje je preskup i mora se naći način obezbeđivanja na samoj planeti. S obzriom na ovu činjenicu, prvi kolonizatori Marsa će biti biljke, koje će ovakav zadatak moći da obave.

Ono sa čime će se flora na „crvenoj palneti“ suočiti jesu ekstremne temperatue, nizak vazdušni pritisak, ultraljubičasto zračenje, kao i tlo koje ne odgovara potrebama rasta i razvoja. Postavlja se pitanje: Kako genetski modifikovati biljke i pripremiti ih za ovakve uslove?

Profesor Rob Ferl sa Univeziteta u Kaliforniji ima rešenje i uveliko radi na njemu. Njegov odgovor je kombinacija biljke i meduze. Ova vrsta, koja se razvija specijalno za potrebe kolonizacije Marsa, treba da obezbedi neophodne podatke za sve vrste koje će doći posle nje. Naime, zahvaljujući genima meduze, biće u mogućnosti da emituje bledozelenu svetlost, čiju će pojavu uzrokovati stres, odnosno reakcija na nepovoljne uslove.

Pomenutu bledozelenu svetlost će registrovati kamere na samoj planeti i odašiljati na Zemlju, pružajući podatke naučnicima o problemima sa kojima se biljka suočava na Marsu. Takve informacije će naučnicima omogućiti da pronađu načine za efikasno uzgajanje biljaka i prevazilaženje problema sa zračenjem, pritiskom, temperaturama i sastavom tla. Na osnovu takvih podataka će se i pripremati buduće vrste biljaka, genetski modifikovane da prežive na „crvenoj planeti“.

Postojanje biljaka i njihov rast će biti od suštinske važnosti za ljude koji će planetu naseljavati, odnosno provoditi duži vremenski period na njoj. Upravo će one proizvoditi neophodan kiseonik i hranu, koji ne mogu da budu obezbeđeni transportom sa Zemlje. Naime, ljudi će trošiti kiseonik i proizvoditi ugljen-dioksid; biljke će koristiti ugljen-dioksid da bi proizvele kiseonik; ljudski otpad će se, pomoću bakterija u bioreaktorima, prerađivati i pretvarati u đubrivo; biljke će, zahvaljujući ovakvom gnojivu, rasti i davati plodove kojima će se ljudi hraniti.

Srodne teme: