Korak ka sužavanju digitalnog raslojavanja

Funkcionalno modifikovane konzole za igranje mogle bi uskoro da, u zemljama u razvoju, dobiju funkciju mnogo bitniju od igranja. Naime, stanovništvo ovih zemalja bi moglo da počne da koristi konzole koje rade pod Linux-om i imaju vezu sa satelitom da bi dobilo neke od informacija koje bi mogle biti od vitalnog značaja za zaštitu zdravlja. Pokrovitelji ovog projekta su vodeći IT proizvođači zapadnih i razvijenih azijskih zemalja koji su bili uključeni u rad sastanka Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum, WEF) održanog nedavno u Davosu, a namera je da se i ovim putem utiče na smanjenje digitalnog raslojavanja. Ovaj projekat predstavljaće samo prvi korak u dugoročnim planovima za ostvarenje tog cilja.

Džon Gejdž, jedan od osnivača odbora WEF zaduženog za probleme digitalnog raslojavanja, kaže: “Zajedničkim snagama svih velikih kompanija sveta možemo da povežemo siromašne zemlje, njihove škole, bolnice i zdravstvene ustanove i omogućimo im da pristupe Internetu. To bi bilo od ogromne koristi za projekte kao što je, recimo, slanje podataka o AIDS-u”, a objašnjavajući da je svetska javnost najzad uvidela da je uvođenje savremenih informacionih tehnologija postalo neophodno čak i najsiromašnijima, dodaje: “Ove godine siromašne zemlje su se po prvi put složile da su i Internet i informacione tehnologije od fundamentalnog značaja za njihov razvoj. Još pre dve-tri godine, bi, na svakom sastanku na kojem se sretnete sa njima, njihovi predstavnici govorili: ‘Nemamo čak ni čistu vodu – kako da uopšte razmišljamo o informacionim tehnologijama’ ”. Izgleda, međutim, da je u međuvremenu postignuta saglasnost u stavu da su informacione tehnologije postale neraskidivi deo civilizacije, čoveku potrebne upravo koliko i čista voda.

Manje-više sve vodeće ličnosti sveta informacionih i komunikacionih tehnologija koje su u Svetskom ekonomskom forumu, a koje predstavljaju oko 70 glavnih kompanija, rešile su da pruže potporu ovoj zamisli. Među njima se nalaze prvi ljudi kompanija kao što su Cisco Systems, 3Com, Hewlett-Packard i mnogi drugi.

Gejdž tvrdi da bi idealan uređaj od kog bi se moglo poći u ostvarenju ovog ambicioznog plana mogao biti Sony PlayStation. Arhitektura ove konzole je takva da ona već podržava operativni sistem Linux i Sun-ov programski jezik Java. Osim toga, sa njom je, zahvaljujući ugrađenom IEEE1394 priključku, moguće povezati i eksterni čvrsti disk.

“PlayStation košta 300 dolara, ima DVD player i izvršava Linux i Java-u. Zašto bismo ikada u ove svrhe koristili PC? On se svaki čas zaglavljuje i kvari. Više vremena biste proveli popravljajući ga i učeći kako se koristi. Konzole PlayStation projektovane su doslovno tako da ih može koristiti i dvanaestogodišnjak, a zaista su moćne”, kaže Gejdž, dodajući da bi sve što nedostaje samoj konzoli nadoknađivao čvrsti disk povezan sa konzolom, koji bi služio za smeštaj sadržaja koji bi uglavnom bili audio i video prirode, jer je većina siromašnih ljudi nepismena: “Ukoliko prikačim disk od 80 GB mogu na njega da smestim 16 časova video ili 500 časova audio sadržaja. Potom ga povežemo sa besplatnim satelitom i polako napunimo novim podacima. Na disk možemo smestiti sve što im je potrebno da znaju o čistoj vodi i higijenskim klozetima, i to na bilo kom jeziku”.

Gejdž i njegove kolege su uzeli u obzir nekoliko varijanti za povezivanje modifikovanih konzola na Internet. Jedan od planova je da se koriste sateliti kompanije Globalstar Telecommunications koja je trenutno u dugovima, ali to bi moralo da se raspravi sa Globalstar-om. “Koristili bismo bilo šta što bi IP pakete dovelo do siromašnih zemalja. Bilo bi moguće modulisati radio i televizijske frekvencije, koristiti telefonske linije ili poslati signal dole preko satelita. Ideja vezana za Globalstar je rezultat nedavno vođenih razgovora. Pokušavamo da uspostavimo tehničku izvodljivost. Da li je sve to moguće uraditi? Naravno da jeste. Međutim, problemi leže u nekim detaljima. Jedan od problem je napajanje, ali na početku bismo mogli projektom da obuhvatimo one koji nisu baš najsiromašniji. Ljudi koji dnevno zarađuju od jednog do tri dolara obično imaju nekakvu struju. Ima ih koji televizor priključuju na automobilski akumulator ili imaju mali generator. Svuda gde svetli TV ekran, postoje uslovi da se stavi i PlayStation koji se povezuje na satelit”, misli Gejdž.

Gejdž se, međutim ne ograničava na PlayStation, već kaže da bi dobro mogle da posluže i suparničke platforme, kao što su Xbox ili Nintendo: “Xbox bi bio izvrstan, a i Nintendo takođe. Problem sa Xbox-om je što je skup – potrebno je oko 450 dolara da bi se napravio. Sa druge strane, izrada PlayStation-a verovatno ne bi prelazila polovinu te sume”.

Elitna grupa u okviru WEF-a upravo radi na razradi modela realizacije plana sa konzolama PlayStation. Gejdž kaže da je o planu razgovarao sa rukovodiocem kompanije Sony i predsednikom Svetske banke i da su zaključili da bi u škole i domove ljudi u siromašnim zemljama poput Ugande ili Malija trebalo instalirati preko 100.000 prilagođenih konzola. “Broj bi trebalo da bude veći od 100.000, ali manji od milion”, kaže on.

Nastojanje da se umanje efekti digitalnog raslojavanja nije usmereno samo na uporedno stanje među zemljama, već i unutar samih država i biće potrebna obilna finansijksa podrška IT industrije i vladâ razvijenih zemalja. Kompaniji Sun Microsystems bi bila poverena briga o mrežnom aspektu projekta.

Gejdž smatra da je, ukoliko plan sa konzolom PlayStation ne uspe, moguće razmišljati i o nekim drugim opcijama, ali kategorički odbacuje PC kao mogućnost: “Nastojaćemo da to rešimo na bilo koji način koji može da posluži da ljudi dobiju potrebne informacije. To bi mogao biti telefon ili televizor, ali nikako glupava sprava kao što je personalni računar sa tastaturom. Računar ne govori lokalne jezike. Mogli bismo, na primer, uzeti ručni aparat koji se napaja stiskanjem”, zaključuje Gejdž.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.