Lek protiv depresije – nervni stimulator

Mala naprava, implantirana odmah iza ključne kosti i veličine pejsmejkera, bi mogla da reši probleme depresivnih osoba. Vagal Nerve Stimulator (u prevodu: stimulator plućno-želudačnog nerva) je uređaj koji pokreću baterije i koji eletričnim impulsima stimuliše delove mozga koji kontrolišu emocije.

Višegodišnja ispitivanja na preko 150 pacijenata koji nisu mogli da budu izlečeni standarnim metodama, nastavak su prakse elektrokonvulzivne terapije (ECT), poznatije kao „elektrošok“ terapija. Charles DeBattista, profesor sa Univerziteta u Stenfordu pojašnjava: „ECT je tretiranje mozga električnim šokovima. Metoda koja se smatra varvarskom je daleko od toga, i u najtežim slučajevima, bila je jedini način da se pacijentu pomogne. Kada su sve druge metode lečenja iscrpljene, pribegava se elektrošokovima i oni se, naravno, „daju“ pod opštom anestezijom. Ta metoda je humana i uobičajena.“ Problem je, prema rečima ovog profesora, što su poboljšanja i efekti ovakvog tretmana kratkotrajni i pacijent se vraća u pređašnje stanje.

Uređaj Vagal Nerve Stimulator je pokušaj da se regioni mozga stalno stimulišu električnim impulsima i da se na taj način postignu trajna poboljšanja. Ovaj uređaj se u dvosatnoj operaciji vezuje za plućno-želudačni nerv, koji je neka vrsta „autoputa“ do regiona u mozgu koji upravljaju ponašanjem. Taj nerv se stalno stimuliše i samim tim i pomenute oblasti mozga.

Naprava je, ustvari, proizvedena u cilju kontrolisanja epilepsije, ali je u toku testiranja uočeno poboljšanje raspoloženja kod pacijenata koji ni oni sami nisu mogli da objasne. Zaključak se sam nametnuo: nenamerno se došlo do naprave koja može da pomogne depresivnim osobama. Pri testiranju nisu uočeni nikavi neželjeni prateći efekti, osim retkih bolova u grlu, izazvanih stimulacijom larinksa.

S obzirom da se došlo do ideje o električnoj stimulaciji putem implantiranog uređaja, logično se nametnula i želja lekara i istraživača da se proizvede i uređaj koji bi isto to radio, ali bez potrebe za hirurškom intervencijom i implantiranjem. Zato je i tim stručnjaka na Univerzitetu u Stenfordu i tamošnjoj Klinici za depresivna stanja počeo sa radom na uređaju koji bi, bez operacije, bio pričvršćen na glavu pacijenta i pomoću elektromagnetnih talasa stimulisao moždane centre odgovorne za ponašanje i raspoloženje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.