Mozak stvara nove ćelije

Odrasli mozgovi moraju stalno da se snabdevaju novim moždanim ćelijama da bi mogli da izvršavaju funkcije poput mirisa i sećanja, pokazao je eksperiment s miševima u Japanu. Iako su znali da odrasli mozak može da stvara nove moždane ćelije, naučnici do sada nisu bili sigurni kakve su njihove uloge.
Novo otkriće moglo bi objasniti zašto neki ljudi koji su preživeli moždani udar nikada ne povrate neke od svojih funkcija, jer njihovi mozgovi više ne stvaraju nove ćelije. U članku objavljenom u časopisu "Nature Neuroscience" naučnici navode da su pronašli način da umetnu fluorescentni protein u odrasle miševe, što im je pomoglo da identifikuju nove moždane ćelije. U roku od godinu dana otkrili su da su skoro sve ćelije u delu mozga zaduženom za miris zamenjene novim. Nove ćelije otkrivene su i u delu mozga zaduženom za sećanje. Drugoj grupi miševa naučnici su blokirali sposobnost stvaranja novih moždanih ćelija. "Normalni miševi brzo nauče u koju rupu treba da uđu. Mutanti nauče kuda treba da se sakriju, ali za nedelju dana brzo zaborave, potpuno izgube pamćenje", rekao je Rjoičiro Kagejama (Ryoichiro Kageyama), direktor i profesor Instituta za istraživanja virusa Univerziteta u Kjotu.
Otkriće je značajno za ljude koji imaju oštećenje mozga. "Kod nekih oštećenih mozgova, kao posle moždanog udara, nema neurogeneze (stvaranja novih moždanih ćelija). Zanima nas odakle dolaze nove moždane ćelije i možemo li da stimulišemo neurogenezu", rekao je profesor Kagejama. Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji koriste nove aparate, eksperimentalne bioničke oči, koje pomažu slepima da vide. Oni koriste tehnologiju sličnu onoj koja se koristi kod ušnih implantata, koji već godinama pomažu ljudima da bolje čuju. Oba aparata koji se ugrađuju stimulišu glavne nerve povezane s mozgom. Linda Morfut iz Kalifornije nosi naočare s mini-kamerom koja komunicira s elektrodama ugrađenim u njene oči, koje stimulišu mrežnjaču; ona je među prvim osobama koje su dobile "bioničko oko". Linda je bila potpuno slepa više od deset godina i imala je nasledni poremećaj nazvan retinitis pigmentoza. "Mogu da šutiram loptu sa svojim unukom i mogu da gledam svoju unuku kako pleše. Mogu da vidim stvari", reči su gospođe Morfut.
Lindino bioničko oko ima 16 elektroda. Istraživač s Dohini očnog instituta u Sidneju, Mark Hamajun, kaže da nikada do sada aparati nisu mogli toliko. "Ovo polje se zaista razvija. U narednih četiri do pet godina, nadamo se, imaćemo tehnologiju koja je još naprednija".
Doktor Vivek Čouduri iz bolnice "Princ od Velsa" u Sidneju razvija sličan aparat, koji se postavlja na površinu oka. "Veoma smo blizu toga da preliminarno ugradimo bioničko oko kod nekoliko pacijenata kako bismo videli koliko je efikasno". Njegov kolega Minas Koroneo kaže da je tehnologija slična onoj koja se koristi kod ušnih implantata, razvijenih za poboljšanje sluha pre više godina. "Trebalo je da to imamo deset godina ranije. Manje-više, tu smo gde smo, i nadam se da bismo za izvestan broj godina mogli da imamo aparat koji omogućava aktivan vid ljudima koji su potpuno slepi." Istraživači navode da taj aparat možda nikada neće moći da povrati idealan vid slepima. Međutim, oni koji koriste veštačke oči i njihovi lekari kažu da je bionička tehnologija mnogim osobama već popravila pokretljivost i poboljšala vid i kvalitet života.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.