Nagle klimatske promene

Dok se lideri najrazvijenijih zemalja muče oko potpisivanja sporazuma iz Kjotoa, naučnici upozoravaju na ozbiljne i dalekosežne klimatske promene, koje životu na Zemlji mogu da nanesu ogromnu štetu. Sastanak naučnika, održan u Amsterdamu, doneo je nova predviđanja u oblasti klimatskih promena, mnogo pesimističnija od dosadašnjih.

Prema tvrdnjama svetskih stručnjaka za klimatske promene i ekologiju, promene bi mogle da budu mnogo naglije i burnije. Na amsterdamskoj konferenciji predstavljeni su rezultati ispitivanja grenlandskih glečera, koji pokazuju dramatične promene u klimi u poslednjih 10 godina. Procenjuje se da bi one mogle da budu još brže, za razliku od ranijih predviđanja koja su tvrdila da će biti postepene i spore.

Na konferenciji je i iznet zaključak da ne postoji više nikakva sumnja da su za globalno povećanje temperature odgovorni izduvni gasovi, kao što su ugljen-dioksid i metan: povećanje temperature je srazmerno povećanju njihove koncentracije u atmosferi. Kada je reč o dramatičnim predviđanjima, pominjani su otapanje leda na polovima, smrt tropskih šuma, promene u kruženju monsuna i okeanskih struja.

Tom Pedersen, sa Kolumbijskog univerziteta, tvrdi da malo nas shvata da je proteklih 10.000 godina bilo klimatski relativno stabilno, ali da postoji velika verovatnoća ulaska u izuzetno burnu fazu. O tome da ljudi malo vode računa o životu i budućnosti, i da često nesvesno mogu da prouzrokuju štetu, govorio je nobelovac Paul Crutzen. Po njemu, nagla klimatska promena je mogla da se desi već sredinom sedamdesetih, ali je ona srećom, a ne zahvaljujući pameti, izbegnuta. Da se u industriji sprejeva i sredstava za hlađenje koristio brom, a ne hlor, ozonski omotač bi bio katastrofalno uništen već sredinom sedamdesetih godina, pri čemu bi posledice po život na Zemlji bile veoma ozbiljne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.