Najpopularniji telefoni u Jugoslaviji

Kod nas su se telefoni pojavili pre oko 4,5 godine u formi koja danas izgleda smešno: velikih dimenzija, nezgrapni, krajnje nepraktični; nalazili su svoje korisnike isključivo među poslovnim ljudima, kojima je bilo neophodno da budu uvek dostupni. Baš u to vreme počelo je i izdvajanje prepoznatljivih marki proizvođača telefona, kao i prestiž boljih i jačih proizvođača.

Među prvim „zavodnicima“ našla se Nokia sa svojim modelima 21**, a prednost je bila u tome što je prijem bio nenadmašan a telefon je uvek bio dostupan. Jedina, ali najveća mana, je bio dizajn koji je bio jako sličan fiksnim, odnosno bežičnim telefonskim sistemima. U pravom momentu je uskočila firma Ericsson sa svojom 3** serijom i donela mnogo manji i lucidniji dizajn (na kome će kasnije temeljiti sve ostale modele). Borba je bila velika, ali relativno pravedna. Ljudi iz grada su uvek stremili ka manjem telefonu, dok je korisnicima iz predgrađa uvek odgovarao izbor kvaliteta tehničke a ne vizuelne strane.

Kako se naša mreža širila, povećavan je broj usluga koje su operatori nudili. Shodno tome, i modeli telefona morali su da se menjaju kako bi adekvatno odgovorili na zahteve korisnika. Prvi problem je bila SMS kompatibilnost, koju Ericsson nije u startu imao i odmah je za to i platio. Počeli su da se pojavljuju još neki proizvođači pa su novopridošlu Motorola seriju svi dočekali sa oduševljenjem. Odličan prijem, solidan dizajn, jako dobra baterija, pa preusmerenje poziva; i stvorila se prava konkurencija 3 najveća proizvođača mobilnih telefona.

Kako je imati mobilni telefon više postala stvar prestiža nego potrebe, naši dileri su to iskoristili i basnoslovno povećali cene telefona i kartica. Nekako baš u to vreme pojavio se Alcatel koji je ovde uložio dosta novca u PTT, i na taj način je i nelegalno unet ogroman broj telefona koji su se prodavali po prilično niskim cenama. Kvalitet je bio pod sumnjom onih koji su odvajkada koristili Nokia-u, Ericsson i Motorola-u, ali Alcatel je obavljao svoj posao jako uspešno i naprosto se nametnuo kao četvrti i vrlo dobar konkurent.

Prevlast Ericsson-a na polju mobilne telefonije kod nas desila se onog momenta kada 6** serijal počeo da se razvija da bi kulminirao sjajnim telefonom 688. Kompletan, sjajnog dizajna, jako mali za tadašnji pojam veličine telefona, bio je čak i iznad Nokia-e, koja je takođe tražila svoje mesto pod Suncem izbacivanjem novih modela, u to vreme popularnog 5110. Alcatel i Motorola su se davili u sopstvenoj monotoniji sa modelima koji su jednostavno uvek ličili na onaj prethodni, i nisu donosili ništa novo osim veće cene.

Telefoni su postajali sve više naša svakodnevnica, oni koji ga nisu imali jako su ga želeli, a oni koji jesu, hteli su još bolje modele. „Crno“ tržište se preporodilo i počeli su masovni uvozi novih i boljih modela iz „belog“ sveta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.