Nobelova nagrada za fiziku

Ove godine Nobelovu nagradu za fiziku ravnopravno dele trojica naučnika: Erik Kornel (Eric A. Cornell), 39, Volfgang Keterle (Wolfgang Ketterle), 43, i Karl Vajmen (Carl E. Wieman), 50, koji danas rade i žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovo otkriće nosi naziv „Boze-Ajnštajnov kondenzat“, i predstavlja način da se kod atoma čvrstih tela postignu iste osobine kakve imaju svetlosne čestice lasera.

Laser, za razliku od ostalih vrsta svetlosti, poseduje osobinu da sve čestice osciliraju na istoj frekvenciji. Godine 1924. indijski fizičar Bose došao je do teorijskih proračuna koji su opisivali svojstva svetlosti, a zatim ih i poslao Ajnštajnu, koji ih je obogatio novim teorijskim postavkama. Otac teorije relativiteta došao je do zaključka da se i kod čvrste materije mogu postići osobine svetlosti, odnosno da je za tako nešto potrebno dovoljno ohladiti atome i dovesti ih u stanje najniže moguće energije.

Sve do 1995. godine ovakva teorija ostala je nepotvrđena u praksi – tada su Kornel i Vajman uspeli da je praktično dokažu u eksperimentu sa atomima rubidijuma, a nezavisno od njih, i u isto vreme, to je pošlo za rukom i Keterleu, koji je koristio atome natrijuma. Dokazano je da i čvrsta tela mogu da imaju osobine slične laseru, odnosno da atomi mogu da osciluju na istim frekvencijama, baš kao i svetlosne čestice. Za sada se tek naslućuju primene ovog otkrića, kojih će naročito mnogo biti na području nanotehnologije.

Korisni linkovi:

  • The Nobel Prize in Physics
  • Wolfgang Ketterle

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.