U trendu

Pustinje se šire, prašume nestaju

Sve je više ljudi, a sve manje obradivog zemljišta. Oranice i pašnjaci ustupaju mesto pustinjama. Ovo je ukratko, ocena Ujedinjenih nacija, proistekla iz studija ekologa koji prate širenje pustinja na svetskom nivou.

Glavni uzroci širenja su prenaseljenost, seča šuma, šumski požari, kultivacija zemljišta i prevelika ispaša. U Africi je polovina obradivog zemljišta postala potpuno neplodna, primoravajući hiljade stanovnika istočne Afrike da tokom prošle godine napuste svoja ognjišta. Najugroženije su oblasti južno od Sahare, gde gusta naseljenost i preveliki broj grla stoke doprinose alarmantnom širenju pustinje.

Ni ostali kontinenti nisu bitno manje ugroženi. U Kini naučnici upozoravaju da bi celi severozapadni deo mogao da se pretvori u pustinju. U Koreji i Japanu osećaju se peščane oluje, koje stižu čak i do SAD-a. Šumski požari predstavljaju ozbiljnu opasnost za Severnu i Južnu Ameriku, kao i za oblast Mediterana.

Veliku opasnost predstavlja i nestajanje prašuma. Najnoviji izveštaji upozoravaju da su one ugroženije nego što se mislilo. Procenjivalo se da njihova eksploatacija, kultivacija tla i izgradnja puteva, mogu da dovedu do njihivog potpunog nestajanja za 70 do 100 godina; najnovije predviđanje, koje je James Alcock, ekolog iz SAD-a, zasnovao na posebnom matematičkom modelu, pokazuje da bi do toga moglo da dođe za samo 50 godina.

Tako nešto bi proizvelo nesagledive klimatske promene i poremećaje na globalnom nivou: pored proizvodnje kiseonika, šume imaju ulogu i u povratku vode iz padavina natrag u atmosferu. Nestankom prašuma, odumrle bi i brojne životinjske vrste. Ovakva predviđanja imaju i protivnike: Philip Stott, profesor biogeografije iz Velike Britanije, smatra da je još uvek 87% prašuma netaknuto i da pomenuti matematički model nije u obzir uzeo prirodno obnavljanje i rast. Ipak, ostaje strahovanje da će čovek biti mnogo brži od prirodnih procesa i ciklusa.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.