Rad na računaru – pet sati je preporučena granica

Poznato je da preteran rad na računaru, tj. sedenje pred monitorom, može da izazove zdravstvene probleme, kojima „kumuju“ nepravilan položaj kičme, vrata i ruku, naprezanje očiju i fizička neaktivnost. Ipak, niko do sada nije umeo da kaže koja je to granice preko koje ne treba prelaziti, tj. koliko sati rada dnevno ne predstavlja problem. Američki naučnici pokušali su to da izmere i rezultate istraživanja objavili su u časopisu American Journal of Industrial Medicine.

U istraživanju je učestvovalo 25.000 kancelarijskih radnika koji su između 1995. i 1997. godine popunjavali po jedan upitnik godišnje, odgovarajući na pitanja o tome koliko vremena provode pred kompjuterom, da li su depresivni ili umorni, kako spavaju itd. Odbacujući razne druge faktore koji utiču na opšte fizičko i mentalno stanje ispitanika, naučnici su utvrdili da postoji veza između zdravstvenih problema i dugotrajnog svakodnevnog rada na računaru.

Najučestaliji uočeni problemi su glavobolja, problemi sa očima, bolovi u vratu i ramenima i ukočenost zglobova. Kod ispitanika koji provode više od pet sati dnevno pred monitorom uočena je i pojava psihičkih problema, poput nesanice, depresije, bezvoljnosti, nemotivisanosti i osećaja teskobe. Naučnici su zaključili da bi radno vreme onih koji rade na računaru moralo da bude kraće od pet sati, kada bi se vodilo računa o zdravlju kancelarijskih radnika.

Ipak, postavlja se pitanje da li su naučnici uzelu u obzir da rad u kancelariji, ma koliko komforno izgledao, jeste stresan posao, jer rad u zatvorenom znači i veštačko osvetljenje, fizičku neaktivnost i klimatizovane prostorije bez mogućnosti prirodnog provetravanja, kao i osećaj monotonije koji se javlja zbog rada u istom okruženju i sa istim ljudima. Moguće je da bi zaključak istraživanja trebalo da glasi: preporučljivo je da svi zaposleni u kancelarijama, bez obzira na to da li rade na računaru ili ne, rade najviše pet sati dnevno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.