Solarne letilice (I deo)

Ideja o solarnim letilicama, koje bi se kretale u orbiti naše planete, ali i preduzimale intergalaktička putovanja, se pojavila dvadesetih godina prošlog veka. Ipak, zamisao je ostajala na nivou teorije: nije postojao materijal, dovoljno lak, a dovoljno čvrst, koji bi omogućio „solarno jedrenje„.

Devedesetih godina XX veka su proizvedeni materijali, koji su omogućili sprovođenje ideja u praksi: najnovija istraživanja koja svemirska agencija NASA sprovodi u svojim laboratorijama, su dovela do pronalaska materijala koji je 25 puta lakši od običnog kancelarijskog papira iste površine, a sastoji se od vlakana ugljenika koja su tanja od vlasi kose.

Osnovni princip funkcionisanja solarnih jedara jeste potiskivanje: jedro odbija fotone sunčeve svetlosti (reflektuje ih), a momenat sile, proizveden na ovakav način, daje pogonsku snagu. Zato i materijal od koga je jedro izrađeno mora da poseduje visoki stepen refleksije. Drugi zahtev, koji mora da bude zadovoljen, jeste otpornost na toplinu – mnogi eksperimenti sa solarnim jedrilicama su su bili neuspešni, upravo zbog deformacija izazvanih toplinom sunčevih zraka.

Čvrstina jedra je takođe bitna: što veća, to bolja. Materijal mora da bude sposoban da izdrži velike brzine kretanja, a da mu, pritom, nije potrebna čvrsta konstrukcija koja ga drži napetim, i koja čini letilicu težom. Izdržljivost je bitna i zbog manevrisanja pri kretanju: solarne jedrilice se kreću kao i one „klasične“, pri čemu ugao jedra određuje smer kretanja.

Teorijski je moguće da, uz dodatak snažnog lasera, letilica leti još brže i prelazi, praktično neograničena, međuplanetarna (međugalaktička) rastojanja. Ali, pre svega, treba napraviti dovoljno čvrst materijal, dovoljno velike moći refleksije, pre nego tako nešto bude i ostvarivo u praksi. Pomenuti materijal koji je proizvela NASA predstavlja prvi korak ka tom cilju.

Projekti solarnih jedara imaju za cilj brže (veće brzine kretanja), jeftinije i dugotrajnije letove (teorijski, dužine letova su neograničene, kao i rastojanja koja letilica prelazi). Upravljanje može da se vrši daljinski, ali i da se letilica osposobi za samostalno manevrisanje, uz dodatak kompjutera i odgovarajućeg softvera.

Korisni linkovi: