Stvaranje života u laboratoriji

Američki naučnici, genetičar Kreg Venter (Craig Venter), jedan od ključnih ljudi u procesu sekvenciranja genoma, i nobelovac Hamilton Smit (Hamilton Smith ), dobili su od američke vlade tri miliona dolara za stvaranje novog oblika života u laboratorijskim uslovima. Njih dvojica pokušaće da stvore mikroorganizam, novu jednoćelijsku vrstu koja ne postoji u prirodi, uz upotrebu minimuma genetskog materijala dovoljnog za održavanje života.

U tu svrhu upotrebiće jednoćelijski organizam pod nazivom Mycoplasma genitalium, bakteriju koja obitava u urinarnim kanalima i može biti odgovorna za manje opasne infekcije. Od svih poznatih oblika života, Mycoplasma genitalium u svom genomu sadrži najmanji broj gena – samo 517. Prilikom proučavanja, naučnici su utvrdili da je samo 265 do 350 gena suštinski važno za održavanje u životu, te da bi ovaj mikroorganizam mogao da preživi i bez ostalih.

Prvi korak biće kreiranje veštačkih hromozoma, koji će biti smešteni u ćeliju pomenutog organizma pošto iz nje bude odstranjen sav genetski materijal. Veštački hromozomi u ovako dobijenom organizmu trebalo bi da sadrže oko 350 gena. Naučnici se nadaju da će veštačka bakterija moći da počne sa deobom, te da će na taj način nastati čitava kolonija nove vrste.

Osnovni cilj je stvaranje organizma čiji metabolizam kao proizvod daje vodonik. Naime, naučnici smatraju da je vodonik gorivo budućnosti, zamena za sve tanje rezerve fosilnih goriva. Takođe, Kreg Venter smatra da se mikroorganizam može oblikovati tako da njegov metabolizam troši ugljen-dioksid, gas odgovoran za globalne klimatske promene. Uopšte, veštački stvoreni mikroorganizmi, smatra ovaj naučnik, mogli bi da se prilagođavaju ljudskim potrebama i da rešavaju energetske, ekološke i druge probleme.

Ako stvaranje bakterije uspe, biće to prvi primer veštački stvorenog novog oblika života. Iako je ove godine (makar zvanično) prvi put proizveden veštački virus u američkim laboratorijama, mnogi smatraju da ovaj virus ne može biti klasifikovan kao nov oblik života, jer su virusima potrebne ćelije domaćini da bi mogli da prežive.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.