Ugrožena pluća sveta

Najnovija istraživanja pokazuju da se godišnje poseče 20.000 kvadratnih kilometara amazonske prašume. Slikovitije (i šokantnije) predstavljeno, dnevno se ogoli površina koju bi zauzelo osam hiljada fudbalskih terena! „Pluća sveta“ nikada nisu bila ugroženija. Procenjuje se da eksploatacija, kultivacija tla i izgradnja puteva mogu da dovedu do njihovog potpunog nestajanja za 70 do 100 godina; najnovije predviđanje, koje je Džejms Alkok (James Alcock), ekolog iz SAD-a, zasnovao na posebnom matematičkom modelu, pokazuje da bi do toga moglo da dođe za samo 50 godina.

Tako nešto proizvelo bi nesagledive klimatske promene i poremećaje na globalnom nivou; pored proizvodnje kiseonika, šume imaju ulogu i u povratku vode iz padavina natrag u atmosferu. Nestankom prašuma, odumrle bi i brojne životinjske vrste. Ovakva predviđanja imaju i protivnike: Filip Stot (Philip Stott), profesor biogeografije iz Velike Britanije, smatra da je još uvek 87% prašuma netaknuto i da pomenuti matematički model nije u obzir uzeo prirodno obnavljanje i rast. Ipak, ostaje strahovanje da će čovek biti mnogo brži od prirodnih procesa i ciklusa.

Ekološki aktivisti za postojeće stanje i tempo uništenja optužuju vlade, ali i velike korporacije koje nazivaju „drvnom mafijom“. Primera radi, u sklopu poljoprivredne reforme u Brazilu, na hiljade seljaka doseljeno je u prašumu i dobilo dozvolu da obradivo zemljište širi uništavanjem šuma. Taj proces je teško kontrolisati i smatra se da će reforme za posledicu imati istrebljenje kajmana, jaguara i tapira. S druge strane, doseljavanju u prašumu „kumuju“ i predstavnici krupnog kapitala, koji siromašnim Brazilcima nude 20 dolara za posečeno drvo; isto to drvo na tržištu prodaju za 6.000 dolara.

Ipak, ima znakova buđenja svesti i kod vlade i kod biznismena. Broj zaštićenih nacionalnih parkova porastao je sa 197, koliko ih je bilo 1990. godine, na 230, koliko ih ima danas. Ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu smanjeno je sa 20,8 tona godišnje (1997) na 8,5 tona u 2002. godini, a u projekte zaštite amazonskih prašuma uključile su se i neke kompanije koje ovo bogatstvo obilato koriste – između ostalih, kozmetička kuća Body Shop, koja u proizvodnji koristi palmino i kokosovo ulje, i Pirelli, koji za proizvodnju automobilskih guma koristi fikuse koji rastu u prašumama.