Watson – doktor za kvizove

IBM je konstruisao računar koji može da suvislo odgovori na postavljeno pitanje. Računar koji je nazvan Watson ne odgovara po principu internet pretraživača, gde se jednostavno pregledaju baze podataka u potrazi za zadatim terminom. Watson će da "razume" pitanje i da odgovori na njega rečenicom kao i osoba.
Da bi isprobali njegovu funkcionalnost, u IBM-u su odlučili da suprotstave Watson-a najboljim igračima američkog kviza Jeopardy. U kvizu se takmičarima navode činjenice formulisane kao odgovori, a takmičar na to mora da odgovori u formi pitanja. Većini ljudi je ta forma komplikovana, a računaru se čini nemoguća, jer podrazumeva procese kao što su asocijacije, igre rečima, metafore, razumevanje namere u pitanju, povezivanje i na kraju jezičko uobličavanje logičnog i tačnog odgovora.
Watson je uspeo da pobedi ljudske takmičare u internom takmičenju organizovanom s vlasnicima kviza Jeopardy. Sve je urađeno kao u pravom kvizu, isto su se bodovala pitanja, postojao je voditelj, a takmičari su stajali u kopiji studija pravog kviza. Watson je bio u posebnoj prostoriji, jer se u stvari radi o mnogo serverskih računara, ali je među takmičarima bio u vidu crnog zvučnika na koji je govorio sintetizovanim glasom. IBM-ov računar nije bilo spojen na internet, već je za svoje odgovore koristio postojeću bazu podataka kao što su to ljudski takmičari radili sa svojim umom. Zadovoljan postignutim rezultatima, IBM planira da Watson-a suprotstavi ljudima na pravom kvizu Jeopardy koji se prikazuje na američkoj nacionalnoj televiziji.
IBM ima dugu istoriju suprotstavljanja svojih računara ljudima. Najpoznatiji takav primer su okršaji šahovskih majstora i IBM-ovih računara, koji su na kraju doveli do toga da računari stalno pobeđuju. Iz današnje perspektive radi se o trivijalnom zadatku, jer šah ima ograničen broj poteza i fiksnu logiku, pa je običan ljudski razgovor daleko komplikovaniji.
U pronalaženju rešenja za konstruisanje računara koji će odgovarati na postavljena pitanja naučnici su počeli da pišu programe koji su "učili" korelacije među rečima, zatim su u sve to umešali statistiku da pomognu računaru u tumačenju tih korelacija. Takvi zadaci zahtevali su ogromnu računarsku snagu, jer su baze za pretraživanje i odnosi među sačuvanim terminima činili ogromne količine podataka. Prvi računari odmah su bili testirani u kvizu Jeopardy, ali nisu davali ni brze ni tačne odgovore. Brzina je postignuta snagom računara, a tačnost povećavanjem baze podataka, iz koje se izvlače dodatne informacije za upoređivanje pitanja i odgovora. Što više odrednica i informacija Watson dobije u pitanju, to će verovatnoća njegovog odgovora biti veća, jer će uraditi više provera.
Nažalost, Watson nije nepogrešiv. Neki put se zakači za pogrešnu informaciju u pitanju, ali njegova tačnost raste s vremenom i zasad je dovoljna da pobeđuje ljudske takmičare u kvizu. Veliki faktor u pobedi ima i činjenica da računar ne poznaje emocije, pa s podjednakom efikasnošću odgovara na pitanja za 200 dolara i na pitanja za 2.000 dolara, dok kod ljudi to nije slučaj.
U funkcijama u kojima ga vide njegovi kreatori Watson-ov nedostatak emocija će biti prednost. IBM će nastaviti da razvija superračunar Watson i ima velike planove za njega. Planira da ga specijalizuje i da napravi računar koji će odgovarati na medicinska pitanja ili na pitanja koja se postavljaju državnoj upravi, a tiču se pravila, regulativa ili zakona. Potrebno je da samo Watson-ove algoritme prilagode medicinskim bazama ili zakonima i državnim regulativama.
Mnogi naučnici smatraju da Watson sada nije spreman da mu se povere tako važni zadaci, ali IBM-ov razvojni tim veruje da će usavršavanjem ovog superračunara dostići preciznost, brzinu i tačnost koja je potrebna za ove poslove.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.