„Zelena“ električna energija iz Nemačke

U običnim okolnostima mesto Lieberose na krajnjem istoku Nemačke, sa samo 1.600 stanovnika, bilo bi poznato jedino istoričarima, i to po dvema sumornim činjenicama – u njemu je za vreme Drugog svetskog rata postojalo odeljenje nacističkog koncentracionog logora Saksenhausen (Sachsenhausen), za podršku SS diviziji Kumark, a posle rata tu je bila najveća vojna baza ruskih trupa stacioniranih u DDR-u, kao i radni logor za zatvorenike sovjetske tajne službe NKVD. Bilo bi da mu od 21. avgusta budućnost nije mnogo svetlija, i to u bukalnom smislu te reči. Tu je u pogon puštena solarna fotonaponska elektrana najveća u Evropi i druga najveća na svetu. Solarne ploče daju struju za osvetljenje kuća 15.000 porodica.
Solarpark Lieberose je u nemačku nacionalnu energetsku mrežu uključio ministar saobraćaja i infrastrukture Volfgang Tefense (Wolfgang Tiefensee), što govori o tome koliku važnost je ovom projektu dala vlada kancelarke Angele Merkel. U govoru koji je tom prilikom održao ministar je naglasio da Nemačka želi da prednjači u energiji iz obnovljivih izvora, posebno sunčanoj energiji i energiji vetra, "ako je moguće, i brže od tempa Sporazuma iz Kjota i odgovarajućih smernica Evropske unije".
Fotonaponsko polje na kojem se sunčeva energija sakuplja i pretvara u električnu izgradili su, kao potpuno komercijalni projekat na kojem planiraju da ostvare profit, poslovna grupacija Juwi iz Wörrstädta u Nemačkoj i First Solar Inc. iz SAD. Američki partner je trenutno najveći svetski investitor u takve sisteme. Istovremeno, u komšijskom mestu Turnow-Preilack-u, malo bližem regionalnom centru Kotbusu, partneri grade isto takvo polje. Usred recesione krize privatne kompanije su investirale ukupno 160 miliona evra i procenjuju da je ulaganje veoma povoljno s obzirom na instaliranu snagu. Samo elektrana u Lieberose-u ima snagu od 53 MW, s površine od 210 fudbalskih igrališta.
Investitori s ponosom ističu da će se zbog struje dobijene direktno od sunca u Nemačkoj godišnje u atmosferu ispustiti 35.000 tona ugljen-dioksida manje. Takođe, Nemci baš na istoku svoje zemlje eksperimentišu i s drugim alternativnim izvorima energije. U mestu Schwarze Pumpe, u neposrednom komšiluku, gradi se eksperimentalna elektrana od još 30 megavata, koja svoj rad zasniva na tehnologiji takozvanog čistog uglja. Kada proradi, svi produkti sagorevanja uglja će se "loviti", a ugljen-dioksid će se u obliku krečnog praha, kalcijum-karbonata, prerađivati u građevinski materijal, a sve što preostane upumpavaće će se u podzemne šupljine dva kilometra ispod zemlje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.