Kako i da li reći šta misliš i osećaš?

Da li su najbolje rečenice već izrečene te se često odlučuješ za odlomak iz knjige ili stih pesme kada nekome pišeš nešto lično? Nema ničeg lošeg pronaći se u tim divno opisanim osećanjima i podeliti ih sa drugima. Mnoge pesme baš i govore o tome kako „Reči ne dolaze lako…“ i kako nekad samo „…remete tišinu…“.

Kada bliskoj osobi treba da saopštiš neku lošu vest, o raskidu ili prevari, da li se pitaš šta bi ona želela da čuje? Da li uvežbavaš šta ćeš reći pre nego do toga dođe? Kada si u takvoj situaciji ti lično, čini ti se nemogućim reći nešto bolno na lep način. Ponekad deluje da je moć govora samo prokletstvo jer ljudi stalno očekuju da nešto kažeš, a ti jednostavno ne znaš kako.

Iscepajte pripremljene govore i prepisane stranice knjiga. Ostavite se velikih govorancija jer one mogu samo da skrenu situaciju na gori put. Pokušajte jednostavno i za početak čak ne previše otkrivajuće. „Tri magične reči“ ne moraju uvek biti te tri koje znaš da kažeš na većini stranih jezika (ili bar imaš takve nalepnice). Tada nije toliko bitno šta ćeš reći i koliko će to smisleno biti, važno je kako ćeš to izreći. I ne odugovlačite. Bol se najlakše podnosi kada kratko traje. Ako znate da ćete nekoga povrediti, bar poštedite tu osobu laži.

Kada ste u suprotnoj situaciji, preplavljeni izlivom najlepših emocija, iznesite ih baš onda kada ih osetite. Nemojte ih se stideti, naprotiv, imajte na umu da je uvek lepše voleti nego biti voljen. Vaše je bogatstvo što ste sposobni za tako lepo iskustvo.

Upamtite, nema trivijalnih reči i osećanja, i „najmanja“ reč može mnogo da znači.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.