Klimatske promene – šta vi tu možete?

O globalnom otopljavanju i klimatskim promenama ste svakako čuli. Ima ljudi koji misle da se to njih lično ne tiče i/ili da ionako ništa tu ne mogu da učine. Ni jedno ni drugo nije tačno – klimatske promene pogađaju svako živo biće na planeti, pa samim tim i svakog od nas, i svako od nas može da pruži svoj doprinos usporavanju tih promena.
Možda ste čuli od starijih da su proleće i jesen nekada drugačije izgledali, i to ne u vreme koga se i vaše bake kao kroz maglu prisećaju, već su sećanja jasna i vašim roditeljima. Nekada se radilo o blagim prelaznim dobima kada leto polako prelazi u zimu ili zima lagano u leto; bilo je i tada i kiša i vetrova, ali proleće i jesen ipak nisu predstavljali samo dva manje-više blatnjava perioda s naglim promenama temperature. I zima i leto su bili nekad drugačiji, temperaturni skokovi od po dvadesetak stepeni u roku od dan-dva se praktično nisu ni događali.
Kakav to uticaj ima na vas? Takav da je vreme nalik na ono od pre svega dvadesetak godina vreme na kakvo su navikle generacije i generacije ljudi. Klima kakva je danas naporna je za sve, računajući i one mlade poput vas – a kada naiđe toplotni talas i temperatura odjednom skoči za 20 stepeni, na primer, to može da bude više nego što je organizam vaše voljene bake u stanju da izdrži. Da li vam i dalje izgleda kao da vas se ne tiču globalne promene klime? Da i ne pominjemo da ni poplave ni suše nekada nisu bile ni približno ovoliko česte – poplave mogu doneti veliku materijalnu štetu, uništiti ljudske domove, biljke i životinje koje se uzgajaju za hranu, kao i one ostale, neophodne za prirodnu ravnotežu, plus i doneti boleštine, dok suše mogu da unište useve i povećaju smrtnost među životinjskim svetom (opet problem s hranom, između ostalog). Sve to tiče se svakog od nas.
Šta vi tu možete? Do globalnog otopljavanja i čuvenog „efekta staklene bašte“, što dovodi do klimatskih promena, dolazi dobrim delom zbog gasova koje različitim aktivnostima proizvodi čovek, pre svega ugljen-dioksida i azotovih oksida. Zato je od pomoći ako proizvodite što manje tih gasova, što možete postići na sledeće načine: gašenjem i isključivanjem iz struje svih uređaja koje trenutno ne koristite, hodanjem, vožnjom bicikla ili korišćenjem javnog prevoza umesto sopstvenog automobila ili drugog motornog vozila, snižavanjem temperature na uređajima za grejanje, isključivanjem svetla kad vam nije potrebno, kuvanjem samo onoliko vode koliko vam je stvarno potrebno za kafu, čaj, ili nešto drugo, limitiranjem dužine tuširanja (ne toliko da ostanete prljavi, naravno); ukratko, štednjom energije i resursa i izbegavanjem toksičnih energetskih izvora kao što je dizel gorivo.
Naravno, ovo će biti od veće pomoći samo ako tako postupa veliki broj ljudi. To ipak nije izgovor za neracionalno trošenje resursa – ne možete promeniti ponašanje kompletnog čovečanstva, ali možete sami da postupate ispravno i da sopstvenim primerom podučite i druge.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.