Pogrešili ste, i šta sad?

Odavno nešto mutite i znate da će kad-tad doći vreme kada ćete se zbog toga uplašiti. Na telefonskoj sekretarici otkrili ste poruke svoje profesorke. Zove svakog puta kad pobegnete sa časa da biste sa ekipom sedeli u obližnjem parku. Onda shvatite da je i mama čula te poruke, ali vam apsolutno ništa ne govori. Osećate se kao mamac na udici – kada će uslediti mamin ugriz? To vas čini toliko napetim, toliko osećate da ste krivi – da na kraju sve priznate. Naravno, mama je verovala da ste iskreni i da ste provodili vreme u školi. Kaznila vas je zabranom izlaska.

Ma koliko vam to smetalo, uznemiravajuća je i sama pomisao na to da ste lagali i bili uhvaćeni u laži. Uostalom, postojali su razlozi zbog kojih ste propustili nastavu – želeli ste da se opustite sa prijateljima. Mislite da postoji dobar razlog za sve što činite, zar ne? I mi mislimo tako. Ipak, niko ne može biti apsolutno uvek u pravu.

Pogrešili ste, osećate se loše zbog toga. Svako ko je bio u sličnoj situaciji reći će vam samo jedno – progutajte svoj ponos, prihvatite kaznu i obećajte da se to neće ponoviti. Održite obećanje. Preuzmite odgovornost za svoje postupke. To nije samo fraza sa panoa, uopštena floskula iz medija. Znači, sledite jedno „zlatno pravilo“ – ponašajte se prema drugima onako kako biste želeli da se oni ponašaju prema vama. Ne činite nešto što može imati ozbiljnije posledice, povredićete i sebe i druge.

Možda vas ovo ne zanima; nije vas briga za druge. Ako je zaista tako, ne očekujte da će drugi voditi računa o tome da li će vas slučajno povrediti – bolno, ali istinito.

Ako ste pogrešili – priznajte to; najpre sebi, pa drugima. Jedna šesnaestogodišnja tinejdžerka često je menjala partnere i upražnjavala seks bez zaštite sa mnogim muškarcima. Povređeni roditelji, ne znajući više na koji način da je zaštite, zapretili su da će je izbaciti iz kuće. To je bio trenutak njenog otrežnjenja: konačno je prihvatila odgovornost za svoja dela. Vratila se u školu, postigla odličan uspeh i čak našla honorarni posao posle nastave. Naravno, još uvek živi sa svojom porodicom.

Kao i mnogi drugi, i ona je morala da stigne do samog dna pre nego što je shvatila da to što radi, radi samoj sebi. Ukoliko to uvidite, čak i ako napravite manje greške, velike su šanse da nikada nećete činiti užasne stvari koje vas mogu dovesti do zatvora ili mrtvačnice.

Ako pak za sve loše što se dešava neprestano okrivljujete druge, to znači da nemate kontrolu nad onim što se događa u vašem životu; ništa više od toga, makar vi naveli hiljadu razloga. Dakle, nema opravdanja – ako ste pogrešili, budite dovoljno odrasli da to i priznate.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.