Potkradanje roditelja

Naslov vam verovatno ružno zvuči, a opet, pojava i nije baš tako retka. Imate mali džeparac, apsolutno premali da zadovolji sve vaše potrebe, ma, i pola vaših potreba. Prilično brzo ga potrošite (prijede vam se nešto slatko, izađete sa prijateljima na sok, kupite neku sitnicu), a do sledećeg džeparca treba da čekate još jako mnogo. Novac vam ustreba za nešto i krišom se „poslužite“ iz tatinog ili maminog novčanika. Uzmete sasvim malo; sigurni ste da oni to neće ni primetiti (zapravo, i nisu primetili, ili vam bar dosad ništa nisu rekli). Novac potrošite. Kroz koji dan (ako ne i sutra), treba vam još.

Znate da je krađa veoma ružna; znate da je još ružnije to što potkradate sopstvene roditelje. Ipak, na neki način osećate da vam oni sami nisu ostavili baš veliki izbor, jer vam daju stvarno premali džeparac. Šta onda da radite sa tako malim džeparcem? Potrošite ga, i? Treba li da iz samoposluge ukradete ono što želite? To bi, pretpostavljate, vašim roditeljima palo teže nego saznanje da ih potkradate – da ih zovu iz samoposluge i jave im da je njihovo dete uhvaćeno u krađi. Potkradanje roditelja vam, možda, izgleda kao manje zlo. Ipak oni treba da se brinu o vašim potrebama; na neki način, uzimate samo ono što bi ionako trebalo da vam daju.

Čak i ako se slažete sa ovakvim rezonovanjem (a mnogi se neće složiti), verovatno se i dalje osećate krivim ukoliko potkradate roditelje. Znate da bi trebalo da prestanete s tim – ali moguće je da vam jednostavno ne uspeva da se suzdržite. Za suzdržavanje vam može pomoći sledeće: pokušajte da zamislite sebe u ulozi svojih roditelja. Pokušajte da zamislite kako biste se osećali da vas vaše dete, koje beskrajno volite i kome verujete, potkrada – moguće je da će vam to pomoći da se suzdržite.

Dobra ideja je da za početak priznate roditeljima šta ste učinili. Savršeno je moguće da su oni to i sami primetili i da samo čekaju da vi pokažete dovoljno zrelosti da priznate grešku i da pokušate zajedno s njima da rešite problem. Čak i da ništa ne sumnjaju, pre ili kasnije ćete biti uhvaćeni – bolje je da sami priznate. Objasnite im (bez optužbi na njihov račun) zašto ste učinili to što ste učinili; recite im da ne želite to da radite i da vas je „blam“ zbog toga, ali da vam je novac bio zaista potreban.

Moguće je da je vaš džeparac toliko mali jer vaši roditelji nisu svesni kolike su vaše potrebe, jer ne znaju za šta vam je sve novac potreban. Ako je u tome stvar, jednom kad izgladite stvar sa njima, lako se može desiti da vam povećaju džeparac. Druga mogućnost je da su njihova primanja toliko mala da zaista ne mogu da izdvoje više novca za vas; u tom slučaju trebalo bi da poštujete ograničenja kućnog budžeta (koja su tu zbog opstanka cele porodice, a ne zato da biste se vi osećali bedno i dekintirano) i da razmislite o načinima da novac koji želite zaradite sami, recimo, čuvanjem dece, prodajom novina, ili nekim poslovima koji se mogu naći preko omladinskih zadruga.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.