Spasla je drugarici život

U životu se svakakve nezgode, pa i tragedije dešavaju, i zato je još i lepše kada saznate da se desilo nešto divno, da je neko uradio nešto čemu možete da se divite. Takav je i slučaj trinaestogodišnje devojke koja je spasla život najboljoj drugarici.
Bio je ponedeljak, nalik na sve ostale ponedeljke. Vraćale su se iz škole i zaneto pričale o planovima koje su imale za to veče. Poslednje čega se hrabra devojka seća bilo je da su izašle iz škole… Njena najbolja drugarica dopunila je ostalo.
Trebalo je da pređu jednu od glavnih ulica u tom kraju i tako dospeju do ulice u kojoj je ta hrabra devojka živela. Njena drugarica je pažljivo pogledala, ali zbog velikog automobila parkiranog kraj ivičnjaka ništa nije mogla da vidi. Pošto ništa nije ni čula, zaključila je da će biti u redu da pređu i krenula je. Pokazalo se da nije bilo bezbedno.
Čovek na mopedu je naišao velikom brzinom, i uopšte nije video da bi mogao nekog da pregazi. Devojka je povukla drugaricu za majicu i gurnula je iza sebe, ali nije stigla da se i sama skloni; sve čega se seća jeste da je letela preko glave čoveka na mopedu, sve joj je izgledalo kao san, a zatim više ništa nije videla.
Sledeće čega se seća jeste da joj je postarija žena držala glavu u svom krilu, da ju je sestra držala za ruku, i da su oko nje bili još neki ljudi. Pitala je sestru da li je to samo san, ali sestra nije odgovarala, samo je plakala. Nije joj bilo jasno zbog čega njena sestra plače, ništa je nije bolelo, samo je osećala hladni asfalt pod leđima.
Stigla su i kola hitne pomoći. Dok su je vozila, stalno je pokušavala da zaspi, verovatno zbog potresa mozga, i stalno su je razbuđivali. Dali su joj morfijum, nakon čega je zapravo počela da oseća bol, i odveli su je na rendgen čim su stigli u bolnicu. U bolnici je ostala tri dana. Posle toga su je vratili kući, i do kraja nedelje je uglavnom ostajala kod kuće. Obilazile su je drugarica čiji je život spasla i još jedna prijateljica; spasena drugarica osećala se užasno krivom, dok je sama devojka uopšte nije krivila. Volela je svoju najbolju durgaricu, drugarica je bila nepovređena, i samo to joj je bilo bitno.
Celo lice joj je bilo u modricama i toliko natečeno da nekoliko dana nije mogla da jede; oko očiju je bila toliko natekla da nije mogla da gleda. A opet, do subote se oporavila dovoljno da bi bez ičije pomoći uspela da prisustvuje sestrinom venčanju, i ostala je i na slavlju sve dok se nije umorila.
Cela stvar joj se sada čini dalekom. Ostao joj je ožiljak u obliku potkovice na gornjoj usni, baš ispod nosa. Ljudi je često pitaju da li bi nešto uradila drugačije da je mogla; uvek im odgovara da ne bi. I milion puta bi to ponovila, samo da s njenom najboljom drugaricom sve bude u redu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.