Od danas je u Srbiji poskupela električna energija, a vremenska prognoza za naredni period najavljuje zahlađenje pa i sneg. Opet smo iz skoro letnjih temperatura ušli odjednom u pravu zimu, a to znači i paljenje grejanja kada mu još uvek nije sezona. Ali to zbog visokih računa mnogi odlažu, a stručnjaci su otkrili kada je pravo vreme da uključite grejanje u domu.
Kada treba uključiti grejanje
Naime, iako grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, stručnjaci kažu da grejanje treba uključiti kada spoljne temperature padnu ispod određene granice i kada stan više ne zadržava prijatnu toplotu.
Kažu da ako spoljna temperatura ne pređe 12 stepeni nekoliko dana zaredom, vreme je da se počne sa grejanjem prostora. Još važniji pokazatelj je unutrašnja temperatura: kada se temperatura u stanu izmeri ispod 20 stepeni, to je znak da je potrebno grejanje, posebno u domovima u kojima žive starije osobe, mala deca ili osobe sa narušenim zdravljem.
Stariji i loše izolovane nekretnine zahtevaju grejanje ranije nego moderne i energetski efikasne kuće ili stanovi. U stambenim zgradama, toplota iz susednih stanova može privremeno ublažiti hladnoću, ali to nije trajno rešenje ako spoljna temperatura nastavi da pada.
Zašto odlaganje grejanja nije dobra ideja
Odlaganje grejanja može imati neprijatne posledice. Hladni prostori sa viškom vlage su idealno okruženje za razvoj buđi i gljivica, koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje, kao i oštećuju zidove i nameštaj. Pored toga, postoji rizik od smrzavanja cevi. Ako se voda u njima smrzne, može doći do pucanja i skupih popravki, što je posebno rizično u kućama za povremenu upotrebu ili zgradama bez stalnog nadzora.
Umereno i konstantno grejanje
Zbog svega navedenog, stručnjaci savetuju da se ne ide u krajnosti. Najbolji pristup je umereno, ali konstantno grejanje, pri čemu temperatura u sobama ne pada ispod 16 stepeni, čak ni noću. Za dnevnu sobu je idealno održavati između 20 i 22 stepena, što obezbeđuje toplinu, udobnost i zdravlje, a istovremeno štiti dom od vlage i tehničkih oštećenja. Na ovaj način se može pronaći ravnoteža između uštede i bezbednosti, bez nepotrebnih rizika koji dolaze sa predugim čekanjem na uključivanje grejanja.
Iako odlaganje grejanja deluje kao ušteda, naglo i intenzivno grejanje prostora koji je dugo bio hladan troši znatno više energije i može podići račune; pravilno programiranje termostata i održavanje opreme često su efikasnija strategija uštede.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com