6. Pitaju vas za zdravlje vašeg dečka (ne sa: „Kako ti je dečko?“, nego sa: „Kako je (ubacite ime momka)?“), a vama prvo pada na pamet kolega iz drugog odeljenja koji se isto zove i zbunjeno odgovarate sa: „Pa, eno ga tamo, dobro je valjda…“
7. Našli ste način da od kuće proveravate poslovne mejlove i to činite na svakih 15 minuta – izuzev ako ste s posla donele brdo papira da ih obradite kod kuće, pa ne stižete toliko često da proverite poštu.
8. Kancelarijski lavabo ste već nekoliko puta koristili umesto tuša. Uvidevši koliko to može da bude praktičan postupak, počele ste da u torbici nosite manji peškir (može i on da posluži) i pakovanja gela za tuširanje i šampona za kosu u kesicama, za svaki slučaj, koji malo-malo pa se desi.
9. Bez zaustavljanja, čak i bez usporavanja, prolazite pored radnji za obuću i/ili odeću koje su vam nekad bile omiljene i u čije ste izloge mogle po pola sata da zurite čak i kada ste znale da ništa nećete kupiti (ili vam se isto dešava s knjižarama, radnjama s muzikom i filmovima, ili šta vam je već bila omiljena razbibriga).
10. Na poslu se pokvarila mašina za fotokopiranje (po milioniti put, da li je uopšte neophodno reći?). Umesto da uzdahnete i odete da potreban materijal fotokopirate negde drugde ili odložite kopiranje, vi neutešno počinjete da plačete.
Da li se prepoznajete u nekom od ovih znakova ili u nekoliko njih? Onda bi ozbiljno trebalo da razmislite o tome da usporite s poslom – niti će Zemlja prestati da se okreće, niti ćete propasti vi ili vaša firma, ukoliko vreću za spavanje i ostatak pribora za kampovanje iz kancelarije vratite kući i malo više se posvetite partneru, deci, kućnim ljubimcima… Jeste posao bitan, ali nije baš sve u poslu. Uživajte!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com