Ima roditelja koji će pokušavati da svojoj deci budu "ortaci" i nekad će, kako bi se deci i vršnjacima svoje dece dodatno približili, pokušavati da imitiraju i žargon svoje dece. Takvi pokušaji najčešće deluju smešno, neretko izazivaju podsmeh, i dovode do toga da decu bude sramota sopstvenih roditelja.
Da ne bude zabune, ne mislimo da ima nečeg lošeg u tome da su roditelji mladi duhom, kao što nije loše ni da zajedno s decom učestvuju u nekim aktivnostima – naprotiv. Dete će svakako biti srećnije ako može da u društvu svojih roditelja vozi bicikl ili ide na zanimljiva mesta nego ako su mu roditelji po stereotipu, tata stalno umoran i kad dođe s posla sedi, čita novine i ne dopušta da bude buke u kući, a majka večito u kuhinji ili nešto čisti.
Međutim, jedno je kad su roditelji mladi duhom, a drugo je kad pokušavaju da se ponašaju kao njihova deca koja su, recimo, tinejdžeri, kad se nameću svojoj deci i njihovom društvu, kad pokušavaju i po načinu govora da imitiraju svoju decu. Takvo ponašanje je neprikladno i deci obično bude jako neprijatno kada vide kako se mama ili tata "blamiraju" pred njihovim prijateljima, pogrešno upotrebljavajući sleng, pokušavajući da budu nešto što nisu. Time se ne postiže bliskost s decom, time se postiže da decu bude sramota od sopstvenih roditelja i da se vremenom potrude da se od roditelja sklone i da se s prijateljima viđaju negde drugde – bilo gde osim u sopstvenom domu.
Deca nekad pokušaju da objasne roditeljima da im takvo njihovo ponašanje smeta; pokušaju i da im kažu da im se njihovi prijatelji smeju, da ih ne vide niti ih mogu videti kao svoje društvo, kao svoje vršnjake. Roditelji takve primedbe najčešće ne prihvate; često njihov odgovor bude nešto u stilu: "Što, pa baš smo lepo pričali i smejali se", ne shvatajući da je smeh bio isforsiran dok deca čekaju da roditelji odu, kao ni da su deca pričala s njima iz učtivosti, jer je nepristojno reći tuđim roditeljima da prestanu da smaraju, a ne zato što žele.
Ne kažemo da roditelji ne smeju da posede s prijateljima svoje dece i da popričaju s njima. Smeju. Ako imaju nešto zanimljivo da ispričaju, neku sportsku priču ili priču o putovanju na zanimljivo mesto, i ako to nije priča koju su već hiljadu puta ispričali i svi je znaju napamet, samo napred! Međutim, decu ipak treba pustiti i da se druže s vršnjacima bez uznemiravanja od strane starijih (naravno, videti s kime se deca druže, ne s narkomanima, kriminalcima, nasilnicima i slično), a kada se pridružite njima i njihovim prijateljima, najbolje je biti svoj, govoriti na sopstveni način, bez imitiranja dvadeset ili više godina mlađih.
Nije neophodno imitirati žargon dece da biste im se približili.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com