Modna revija siročića
Da li vam termin „revija za usvajanje“ nešto znači? Sasvim je moguće da ne, jer ništa slično ne postoji kod nas. U Americi, ovaj običaj postoji već dvadesetak godina, a i dalje se lome koplja oko toga da li je taj postupak etički prihvatljiv ili ne. O čemu se zapravo radi?
U Americi, kao i kod nas, postoje mališani koji su prinuđeni da žive u domovima za nezbrinutu decu. I oni se, kao i naši mališani, nadaju da će ih neko usvojiti, da će steći pravi dom i pravu porodicu. Ipak, to ume jako sporo da ide – a ovakve revije bi, barem u teoriji, trebalo da omoguće da se u koliko-toliko opuštenoj atmosferi upoznaju deca i potencijalni usvojitelji.
Većina posetilaca ovakve revije već je posetila sajt Centra za usvajanje, pa im je revija samo prilika da dete za koje su zainteresovani vide i uživo. Deca su na ovakvim revijama poput malih manekena i manekenki – doterani i blago našminkani prošetaju modnom pistom. Nakon revije, potencijalni usvojitelji prilaze deci i razgovaraju s njima.
Ima onih koji smatraju da su ovakve šetnje pred gomilom ljudi koji prate svaki njihov korak stresne i ponižavajuće za decu; plus, da su im pre revije podgrejane nade da će konačno dobiti mamu i tatu, moguće i brata i sestru – i da onda, ako ih niko ne usvoji, te nade budu srušene poput kule od karata.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da ovakve revije pomažu – neka deca zaista i budu usvojena. Pored toga, ovakve revije naročito su od pomoći hendikepiranoj deci, jer kod njih, u najvećem broju slučajeva, samo živi kontakt može da pomogne da budu usvojena (a opet, zar nije moguće na drugi način obezbediti takav živi kontakt?).
Mišljenja same nezbrinute dece o takvim revijama takođe se razlikuju. Neka prihvataju revije jer se nadaju da će tako steći porodicu; neka zaista mrze da ih tako pokazuju pred svima. Neka deca već imaju negativna iskustva s usvajanjima – vrlo često, kažu ona, potencijalni usvojitelji imaju nerealna očekivanja, žele neko savršeno dete. Nemalom broju dece ne dopadaju se ni komentari ljudi koji im prilaze nakon revije – devojčice se žale kako im pričaju da su lepe, da lepo izgledaju, imaju lepu kosu, a da ih niko ne pita za njihova interesovanja ni za to šta vole da rade, kakva su im nadanja i snovi; drugim rečima, posmatraju ih kao lutke, a ne kao živa bića.
Da li su ovakve revije dobra i pozitivna stvar ili ne? Teško je reći; ni nakon dvadesetak godina postojanja, nije još nađen odgovor na to pitanje oko koga bi se svi složili. A neki novi klinci bez roditeljskog staranja stalno stižu i treba im obezbediti dom – po mogućnosti, pravu porodicu koja će ih voleti i u kojoj će biti srećni.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.