Niste vi za društvo

Skoro svako bar nekad "izađe u društvo", i većina bi volela da može da zablista na okupljanjima, da ume lagodno da ćaska sa svima i da uživa bez straha od blamiranja, bez nelagodnosti zbog prilaženja nepoznatima. Ima onih kojima to ne ide, i zaključe da jednostavno nisu za društvo – što je pogrešan zaključak.
Istina je da ima onih koji više uživaju u sopstvenom društvu i, recimo, u društvu dobre knjige nego u društvenim okupljanjima. Ali, ne govorimo o tome, već o onima koji se, u prisustvu mnoštva nepoznatih, osete nelagodno, zavuku se u neki ćošak i povuku u sebe, i posle nekoliko takvih okupljanja zaključe da jednostavno nisu za društvo i da oni tu ništa ne mogu.
Zbog čega je to pogrešan zaključak? Zato što svako oseti nelagodu kad se nađe okružen nepoznatima. Neko je oseti više, neko manje (uglavnom zavisi od toga koliko ste navikli na takve skupove), ali nema nikog ko to ne oseti uopšte. A ipak, bez obzira na to osećanje, ima onih koji veselo idu od grupice do grupice, upoznaju se s raznim osobama, prijatno ćaskaju sa svima i uživaju. Ili, onih koji neće sa svakog okupljanja otići s dvadesetak novih brojeva u telefonskom imeniku, ali im obično uspe da upoznaju jednu ili dve zanimljive osobe – i to je uspeh, naročito ako zapravo više volite tako, da se upoznate s malim brojem odabranih (pod odabranima mislimo na one koje vi sami birate, u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjima).
Šta učiniti? Podsetiti sebe da se svako oseća nervozno pred neznancima, to bi moglo da vam pomogne da se ne osećate toliko loše zbog sopstvene nervoze, kao ni zbog toga što nemate pun imenik novih brojeva nakon svakog okupljanja. Zatim, redefinišite pojam "osobe za društvo" u nešto realističnije, u šta biste mogle i vi da se uklopite – i neko ko se upozna s jednom-dve stvarno interesantne osobe takođe je "osoba za društvo", samo više voli male grupe od onih velikih.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.