Umetnost smejanja, koja nesumnjivo donosi lepลกe trenutke, ima i jednu veliku (realnu) prednost: ฤini vas zdravijom. U starim izrekama o lekovitoj moฤi smeha (i osmeha) ipak leลพi istina – a to je da fizioloลกke i hormonske posledice ฤina smejanja imaju povoljno dejstvo na stanje organizma.
Istraลพivaฤki tim Centra za neuroimunologiju u Kaliforniji izriฤito tvrdi da je smeh deo zdravog stila ลพivota. Primera radi, deca se nasmeju proseฤno 400 puta dnevno, dok je za odrasle taj broj (oฤekivano) niลพi – samo 15 puta. Savet upuฤen svima glasi: smejte se ลกto ฤeลกฤe (i duลพe)!
Nauฤnici su izdvojili viลกe efekata koji su direktna posledica smejanja. Pored toga ลกto dolazi do opuลกtanja miลกiฤa, smeh utiฤe i na krvni pritisak (spuลกta ga), te pomaลพe da se poveฤa koliฤina kiseonika u krvi. Smeh je i najbolje prirodno sredstvo protiv bolova: u toku smejanja oslobaฤaju se endorfini („prirodni analgetici“). Od drugih efekata treba pomenuti i stimulaciju obe hemisfere mozga (!), kao i svojevrsnu „masaลพu“ srca i pluฤa. Najzad (sasvim neobiฤan efekat), smeh ima povoljno dejstvo i u sluฤaju – konstipacije.
Uzevลกi sve pomenuto u obzir, sasvim je jasno da je zdravo smejati se. Ako i niste „smeลกljiv“ tip osobe, postoje naฤini da se zasmejete ฤeลกฤe. U svetu postoje i tzv. smejaฤki klubovi, u kojima se ljudi okupljaju upravo radi zajedniฤkog ฤina smeha. U njima se pojedinci ฤak treniraju da postanu „smejaฤki lideri“ – titula koja podrazumeva izveลพbanost u izazivanju tuฤeg veselja i smeha.
Iako postoje situacije u kojima se ฤini da je nemoguฤe izmamiti osmeh, ne treba odustati od radosti smejanja. Ako vam, na primer, odgovara specifiฤna vrsta humora, poradite na tome (uฤlanite se u video-klub sa odgovarajuฤim izborom filmova, potraลพite sajtove na Internetu koji raspolaลพu zbirkama vama omiljenih ลกala). Nikako nemojte zaboraviti smeh na sopstveni raฤun – pored toga ลกto ima terapeutsko dejstvo, takav smeh ฤini da vas i drugi prihvate kao otvorenu i iskrenu osobu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com