Premda svi znaju da je alkohol u većim količinama štetan, i dalje se čini da neki smatraju obaveznim da se u društvu napiju. A ako im na ponuđeno alkoholno piće odgovorite da ne pijete, može se desiti da vas posmatraju kao da ste nenormalne i kao da ne želite da pijete samo da biste njima napakostile.
Da ne bude zabune: ne govorimo sad o osobama koje ne samo da odbijaju da piju alkohol već svaki put kada ih neko ponudi ili samo vide da se služe i alkoholna pića, održe barem polučasovno predavanje o štetnosti alkohola. Takve osobe su, kratko rečeno, daveži – što nikako ne znači da su svi koji ne žele ili ne smeju da piju alkohol skloni tome da tim podatkom udave koga god stignu.
Ne, ne držite nikakva predavanja, ali ako u društvu, na slavi ili sahrani, ili već nekom drugom okupljanju na ponuđeno alkoholno piće kažete da ne pijete, suočite se s neprijatnošću? Dešava se. Oni koji su navikli da piju nekad ne mogu da prihvate da ima i onih koji ne piju; moguće je i da odbijanje pića shvataju kao odbijanje gostoprimstva, ljubaznosti, odbijanje njih samih. Ima i onih koji to shvataju kao da se vi tu nešto izdvajate, oni vam nisu dovoljno dobri. Ili kao da svima kvarite zabavu – što je besmisleno.
Alkohol nije neophodan da bi se ljudi dobro zabavili, kao ni da bi se ispričali; oni kojima je alkohol neophodan da bi s nekim razgovarali ili da bi se opustili su ti koji imaju problem, i to ozbiljan, a ne oni koji ne žele da piju. Uz to, kad neko odbije alkohol, veoma je nepristojno zapitkivati ga i prigovarati mu, nuditi ga i dalje ("Ma, neće ti ništa biti od jedne čašice…"). Pored toga što je uporno nutkanje nakon što je neko odbio svojevrsno nasilje, nepristojno je nekog na nešto terati ili zapitkivati o nečemu što bi moglo da bude veoma privatno. Na primer, ako neko pije "gluformin", lek za šećer, postoji šansa da padne u komu ako konsumira alkohol – a osoba koja nutka i dalje dosadno insistira. Možda je neko lečeni alkoholičar pa zato uopšte ne konsumira alkohol. Ili je nekom, ne dao bog, neko umro od alkohola, pa ga sad izbegava. Ili iz nekog drugačijeg razloga (vozi…) ne želi da pije alkohol – i ima puno pravo na to.
Šta kad nekome na ponudu odgovorite da ne pijete, a ta osoba vas pogleda kao da ste nenormalni? Ignorišite taj pogled, nasmešite se i pitajte je ima li (ubacite piće po svom ukusu). Ljudi vas zapitkuju kako to i zašto to da ne pijete? Ako vam se ne priča o tome, promenite temu; ako su oni uporni, promenite sagovornike.
Time što ne pijete ne činite ništa loše, niti bilo koga ugrožavate. Ne dopustite da vas ponašanjem i stavom ubede da ste kvariša nečije zabave ili smor koga ne znaju čime da ponude (nije valjda da jedino alkoholnim napicima nude ljude?) – ako nečiju zabavu kvari to što vi ne želite da se napijete, vi za to zaista niste krivi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com