Šta čitati? „Antilopa i Kosac“
Imate nešto slobodnog vremena i volele biste da pročitate neku knjigu – nešto što je trenutno aktuelno, nešto što bi vam vezalo pažnju, knjigu koja govori o bitnim stvarima, ali koja nije prenaporna za čitanje (napora vam je dosta na poslu, a uz knjigu želite da se opustite). U tom slučaju, predlažemo vam najnoviji roman Margaret Atvud, kanadske spisateljice koja je za roman „Slepi ubica“ 2000. godine dobila Bukerovu nagradu, a i roman koji vam predlažemo – „Antilopa i Kosac“, bio je u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2003.
Radnja romana „Antilopa i Kosac“ smeštena je u blisku budućnost, tako da se roman može svrstati u naučnu fantastiku; ukoliko ne volite naučnu fantastiku, jer vam je naporno da pratite naučne detalje, neka vas to ne odbije od ove knjige – u njoj nema nikakvih tehničkih detalja koje bi bilo problematično pratiti. Budućnost koju ovaj roman opisuje nije nimalo svetla: resursa je sve manje i manje, hrane je sve manje, a neka kontrola rađanja svejedno ne postoji. Velika većina ljudi je, naravno, siromašna; oni koji nisu siromašni žive u takozvanim kompleksima, pod dobrim obezbeđenjem, i to su većinom izuzetno talentovani naučnici koji rade za ovu ili onu korporaciju (i oni koji potiču iz siromašnih delova mogu se, ukoliko su talentovani, uz pomoć stipendije upisati na dobar univerzitet i naći dobar posao – sposobnost je ono što se traži, ne poreklo).
Roman „Antilopa i Kosac“ prati sudbinu čoveka koji sebe naziva Snežni i njegova sećanja na odrastanje u kompleksima, dok se još zvao Džimi, sećanja iz vremena pre nego što je civilizacija zbrisana. Džimi je bio dete talentovanih genetičara, ali, mada je umeo s rečima, nije bio talentovan za nauku i kao takav bio je razočarenje za svoje roditelje. Odrastao je posmatrajući svinjone (genetski modifikovane svinje u kojima je moguće uzgojiti ljudske organe – bilo je, recimo, primeraka sa po pet-šest bubrega – kako bi se ti organi kasnije transplantirali onima kojima su potrebni i koji to mogu da plate), za ljubimca je imao tvorakuna, a kasnije je viđao i druge primerke genetski modifikovanih životinja, kao što su pilići na kojima rastu samo bataci ili samo belo meso.
U toku školovanja Džimi je upoznao dečaka koji će sebe nazvati Kosac – genijalnog dečaka kada je u pitanju genetika, dečaka koji je krio bolnu tajnu o svom poginulom ocu. Džimi i Kosac postaće dobri prijatelji, a kada odrastu, Džimi će postati stručnjak za marketing, dok će Kosac postati briljantan naučnik. Kosac će imati plan kako da spase čovečanstvo od težnje ka samouništenju – plan u kome važnu ulogu imaju i Džimi i Antilopa, devojka u koju su i Džimi i Kosac zaljubljeni. Samo, Koščeva ideja o spasenju je prilično drastična…
Roman „Antilopa i Kosac“ se veoma brzo čita. Pored veoma mračne vizije budućnosti, u kojoj ljudski život kao takav nimalo ne vredi (važno je samo da ljudi rade pa da se onda zarađeni novac izvuče iz njih – da li vam to zvuči poznato?), u ovom romanu naići ćete i na romansu (sa obaveznim ljubavnim trouglom), kao i na pitanje: kakvi ljudi uopšte treba da budu, pa da se ne unište? Štivo nad kojim se možete zamisliti, ali i roman uz koji možete provesti prijatno veče.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.