Ako niko od ukućana ne nađe novčić u božićnoj čestici, to znači samo ovo

Običaj je da se u testo za česnicu stavi novčić, a u zavisnosti od lokalnih običaja i neki drugi sitni predmeti. Para se ubacuje u trenutku kada se testo već zamesi, pa onda, nakon ubacivanja još malo „domesi“, kako ni domaćica ne bi znala gde je otišao novčić.

Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom. Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba biti posebno srećne ruke u narednoj godini.

Česnica se lomi tako da svako od ukućana uzme deo, a jedan deo se ostavi za „kuću“. Ukoliko niko od prisutnih ne dobije paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za „kuću“, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.

Većina domaćica u česnicu najčešće stavlja paricu, ali prema starim srpskim verovanjima to nije jedino što može da se nađe u ovom posebnom hlebu.

Za najveći broj ljudi neizostavan je novčić za koji se veruje da donosi novac i sreću. Stavlja se i parče badnjaka za koje se smatra da donosi plodnost i dobro zdravlje, a isto verovanje je i za dren.

U nekim krajevima se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji čuvaju živinu u svoju česnicu stavljaju i zrna pšenice.

Božićnu česnicu ukućani okreću tri puta, nakon toga je lome, a zatim se jede i to pre ostale hrane.
Zanimljivo je i da se novčić može otkupiti – ukoliko neko nađe paru, a želi da je „proda“ nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću, to može da učini u zamenu za nešto oko čega se dogovore. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić.

U nekim sredinama se ranije novčić lepio za plafon uz pomoć malo testa, kako bi ostao u kući i štitio sve ukućane, međutim, to je s vremenom prestalo da se praktikuje iz razumljivih razloga.

Danas najčešće oni koji su bili srećne ruke, čuvaju paru u novčaniku ili negde na sigurnom, kako bi ih uvek pratila sreća.

U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu. Nekada su ih domaćice razvlačile po kući.

Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha. Ponegde su se ko nadev mogli naći i mak, suvo grožđe i sitno voće, prenosi Kurir.

Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.